Zbirka izraza

hr trebati – htjeti   »   ru нуждаться – хотеть

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [шестьдесят девять]

69 [shestʹdesyat devyatʹ]

нуждаться – хотеть

[nuzhdatʹsya – khotetʹ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ruski igra Više
Trebam krevet. Мне-ну-на--р---т-. М__ н____ к_______ М-е н-ж-а к-о-а-ь- ------------------ Мне нужна кровать. 0
Mne n-z-n---ro-a--. M__ n_____ k_______ M-e n-z-n- k-o-a-ʹ- ------------------- Mne nuzhna krovatʹ.
Hoću spavati. Я-хочу-спать. Я х___ с_____ Я х-ч- с-а-ь- ------------- Я хочу спать. 0
Ya---oc---spatʹ. Y_ k_____ s_____ Y- k-o-h- s-a-ʹ- ---------------- Ya khochu spatʹ.
Ima li ovdje krevet? Зде-ь ес-- к-о-ат-? З____ е___ к_______ З-е-ь е-т- к-о-а-ь- ------------------- Здесь есть кровать? 0
Z-e-- -e-----r-v--ʹ? Z____ y____ k_______ Z-e-ʹ y-s-ʹ k-o-a-ʹ- -------------------- Zdesʹ yestʹ krovatʹ?
Trebam lampu. Мн------а л----. М__ н____ л_____ М-е н-ж-а л-м-а- ---------------- Мне нужна лампа. 0
Mne nuz--a -ampa. M__ n_____ l_____ M-e n-z-n- l-m-a- ----------------- Mne nuzhna lampa.
Hoću čitati. Я хочу-----ть. Я х___ ч______ Я х-ч- ч-т-т-. -------------- Я хочу читать. 0
Y--kh-ch--c-i-a--. Y_ k_____ c_______ Y- k-o-h- c-i-a-ʹ- ------------------ Ya khochu chitatʹ.
Ima li ovdje lampa? Зд--ь---ть-л--п-? З____ е___ л_____ З-е-ь е-т- л-м-а- ----------------- Здесь есть лампа? 0
Zd--ʹ-yest- la--a? Z____ y____ l_____ Z-e-ʹ y-s-ʹ l-m-a- ------------------ Zdesʹ yestʹ lampa?
Trebam telefon. М-е-ну-ен-те-е-о-. М__ н____ т_______ М-е н-ж-н т-л-ф-н- ------------------ Мне нужен телефон. 0
Mne--u-hen--el--on. M__ n_____ t_______ M-e n-z-e- t-l-f-n- ------------------- Mne nuzhen telefon.
Želim telefonirati. Я-хочу п-зво----. Я х___ п_________ Я х-ч- п-з-о-и-ь- ----------------- Я хочу позвонить. 0
Y- k--chu p--v-ni-ʹ. Y_ k_____ p_________ Y- k-o-h- p-z-o-i-ʹ- -------------------- Ya khochu pozvonitʹ.
Ima li ovdje telefon? З-есь-ес-- те-еф-н? З____ е___ т_______ З-е-ь е-т- т-л-ф-н- ------------------- Здесь есть телефон? 0
Z-e-ʹ----tʹ telefo-? Z____ y____ t_______ Z-e-ʹ y-s-ʹ t-l-f-n- -------------------- Zdesʹ yestʹ telefon?
Trebam jednu kameru. Мне ---н- -а-ера. М__ н____ к______ М-е н-ж-а к-м-р-. ----------------- Мне нужна камера. 0
Mn- nu-h-a -am-ra. M__ n_____ k______ M-e n-z-n- k-m-r-. ------------------ Mne nuzhna kamera.
Hoću fotografirati. Я --чу -от-г--фиро--т-. Я х___ ф_______________ Я х-ч- ф-т-г-а-и-о-а-ь- ----------------------- Я хочу фотографировать. 0
Y- ----h- --tog--fi----t-. Y_ k_____ f_______________ Y- k-o-h- f-t-g-a-i-o-a-ʹ- -------------------------- Ya khochu fotografirovatʹ.
Ima li ovdje fotoaparat? Зд-сь-ес-- ка-е-а? З____ е___ к______ З-е-ь е-т- к-м-р-? ------------------ Здесь есть камера? 0
Zd-sʹ-y-s-- ka----? Z____ y____ k______ Z-e-ʹ y-s-ʹ k-m-r-? ------------------- Zdesʹ yestʹ kamera?
Trebam računalo. М-е ---е- к---ью--р. М__ н____ к_________ М-е н-ж-н к-м-ь-т-р- -------------------- Мне нужен компьютер. 0
M-- nuz-e--k-mp--u-er. M__ n_____ k__________ M-e n-z-e- k-m-ʹ-u-e-. ---------------------- Mne nuzhen kompʹyuter.
Hoću poslati e-mail. Я -о---о-п-а-ить---е--р--н-е -оо-----е -Э-ма---. Я х___ о________ э__________ с________ (________ Я х-ч- о-п-а-и-ь э-е-т-о-н-е с-о-щ-н-е (---а-л-. ------------------------------------------------ Я хочу отправить электронное сообщение (Э-майл). 0
Y--k-och---t----it--e---tronnoy---o-b-h--en-ye -E--ay--. Y_ k_____ o________ e___________ s____________ (________ Y- k-o-h- o-p-a-i-ʹ e-e-t-o-n-y- s-o-s-c-e-i-e (---a-l-. -------------------------------------------------------- Ya khochu otpravitʹ elektronnoye soobshcheniye (E-mayl).
Ima li ovdje računalo? З---- е--ь--ом-ь----? З____ е___ к_________ З-е-ь е-т- к-м-ь-т-р- --------------------- Здесь есть компьютер? 0
Z-es- y-s-ʹ--ompʹ-u--r? Z____ y____ k__________ Z-e-ʹ y-s-ʹ k-m-ʹ-u-e-? ----------------------- Zdesʹ yestʹ kompʹyuter?
Trebam kemijsku. М-- -у--- --рик--а--руч-а. М__ н____ ш________ р_____ М-е н-ж-а ш-р-к-в-я р-ч-а- -------------------------- Мне нужна шариковая ручка. 0
M-e-n--h-a-sh----o------uch-a. M__ n_____ s__________ r______ M-e n-z-n- s-a-i-o-a-a r-c-k-. ------------------------------ Mne nuzhna sharikovaya ruchka.
Hoću nešto napisati. Я ------о----- --п--а-ь. Я х___ к______ н________ Я х-ч- к-е-ч-о н-п-с-т-. ------------------------ Я хочу кое-что написать. 0
Ya --och-------ch-o ----sa-ʹ. Y_ k_____ k________ n________ Y- k-o-h- k-y---h-o n-p-s-t-. ----------------------------- Ya khochu koye-chto napisatʹ.
Ima li ovdje papir i kemijska olovka? Зд--ь --т--лис- -умаги --ша--ковая руч-а? З____ е___ л___ б_____ и ш________ р_____ З-е-ь е-т- л-с- б-м-г- и ш-р-к-в-я р-ч-а- ----------------------------------------- Здесь есть лист бумаги и шариковая ручка? 0
Zd-sʹ yest-------b-m-g--i -h-riko---a ruc--a? Z____ y____ l___ b_____ i s__________ r______ Z-e-ʹ y-s-ʹ l-s- b-m-g- i s-a-i-o-a-a r-c-k-? --------------------------------------------- Zdesʹ yestʹ list bumagi i sharikovaya ruchka?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ruski (1-100) MP3 ruski (1-100)
Video nije pronađen!

Strojno prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevoditelji su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računalni jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevoditeljskih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, strojno prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevoditeljski program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti tisućama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računalo može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računala ne mogu zamijeniti ljude. Nijedan stroj ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevoditelji i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računala će u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...