Zbirka izraza

hr Prošlost 3   »   ru Прошедшая форма 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [восемьдесят три]

83 [vosemʹdesyat tri]

Прошедшая форма 3

Proshedshaya forma 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ruski igra Više
telefonirati Г-во---ь п--теле-о-у Г_______ п_ т_______ Г-в-р-т- п- т-л-ф-н- -------------------- Говорить по телефону 0
Gov-r-tʹ p---el-fonu G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
Telefonirao / telefonirala sam. Я----ор-- --г-во---а по --л----у. Я г______ / г_______ п_ т________ Я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. --------------------------------- Я говорил / говорила по телефону. 0
Y- g-v--il----ov-ri-a -o te-e-onu. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
Cijelo sam vrijeme telefonirao / telefonirala. Я --- в---я -ов--ил-- го-----а-п----лефон-. Я в__ в____ г______ / г_______ п_ т________ Я в-е в-е-я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. ------------------------------------------- Я все время говорил / говорила по телефону. 0
Y- --e--r-m-a-go-oril ---o----la-po ---efo-u. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
pitati С--а----ть С_________ С-р-ш-в-т- ---------- Спрашивать 0
S-rashiva-ʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Pitao / pitala sam. Я--п--с-л ------с---. Я с______ / с________ Я с-р-с-л / с-р-с-л-. --------------------- Я спросил / спросила. 0
Y- -pros-l---sp--sila. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
Uvijek sam pitao / pitala. Я -с-г-а--п---и-а--/ с-----в---. Я в_____ с________ / с__________ Я в-е-д- с-р-ш-в-л / с-р-ш-в-л-. -------------------------------- Я всегда спрашивал / спрашивала. 0
Y----eg-- spra-hi----/ -p--s--v-la. Y_ v_____ s_________ / s___________ Y- v-e-d- s-r-s-i-a- / s-r-s-i-a-a- ----------------------------------- Ya vsegda sprashival / sprashivala.
ispričati Р-сск-зывать Р___________ Р-с-к-з-в-т- ------------ Рассказывать 0
R-s---zy---ʹ R___________ R-s-k-z-v-t- ------------ Rasskazyvatʹ
Ispričao / ispričala sam. Я--асс--з---- -----аз---. Я р________ / р__________ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л-. ------------------------- Я рассказал / рассказала. 0
Y- -as-ka--l /-r-s--azal-. Y_ r________ / r__________ Y- r-s-k-z-l / r-s-k-z-l-. -------------------------- Ya rasskazal / rasskazala.
Ispričao / ispričala sam cijelu priču. Я---с-к-----/ р-сска--ла-вс- и---ри-. Я р________ / р_________ в__ и_______ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л- в-ю и-т-р-ю- ------------------------------------- Я рассказал / рассказала всю историю. 0
Y-------a-al---r--sk---la -sy- -s-----u. Y_ r________ / r_________ v___ i________ Y- r-s-k-z-l / r-s-k-z-l- v-y- i-t-r-y-. ---------------------------------------- Ya rasskazal / rasskazala vsyu istoriyu.
učiti Уч-ть У____ У-и-ь ----- Учить 0
Uc--tʹ U_____ U-h-t- ------ Uchitʹ
Učio / učila sam. Я учил-/--чи--. Я у___ / у_____ Я у-и- / у-и-а- --------------- Я учил / учила. 0
Y- ---il /--c--la. Y_ u____ / u______ Y- u-h-l / u-h-l-. ------------------ Ya uchil / uchila.
Učio / učila sam cijelu večer. Я --с---ечер ---- /-уч---. Я в___ в____ у___ / у_____ Я в-с- в-ч-р у-и- / у-и-а- -------------------------- Я весь вечер учил / учила. 0
Y--ves--ve--er-----l-- uc-ila. Y_ v___ v_____ u____ / u______ Y- v-s- v-c-e- u-h-l / u-h-l-. ------------------------------ Ya vesʹ vecher uchil / uchila.
raditi Рабо-а-ь Р_______ Р-б-т-т- -------- Работать 0
Rabota-ʹ R_______ R-b-t-t- -------- Rabotatʹ
Radio / radila sam. Я ра-отал-- р-бот--а. Я р______ / р________ Я р-б-т-л / р-б-т-л-. --------------------- Я работал / работала. 0
Y----bo-a--/-rabot--a. Y_ r______ / r________ Y- r-b-t-l / r-b-t-l-. ---------------------- Ya rabotal / rabotala.
Radio / radila sam cijeli dan. Я -е-- -ен--ра-от---/--а--та-а. Я в___ д___ р______ / р________ Я в-с- д-н- р-б-т-л / р-б-т-л-. ------------------------------- Я весь день работал / работала. 0
Y--v-s- -e-ʹ----otal-/----ot-la. Y_ v___ d___ r______ / r________ Y- v-s- d-n- r-b-t-l / r-b-t-l-. -------------------------------- Ya vesʹ denʹ rabotal / rabotala.
jesti Е--ь Е___ Е-т- ---- Есть 0
Y--tʹ Y____ Y-s-ʹ ----- Yestʹ
Jeo / jela sam. Я --е- /----л-. Я п___ / п_____ Я п-е- / п-е-а- --------------- Я поел / поела. 0
Ya--oyel---p--ela. Y_ p____ / p______ Y- p-y-l / p-y-l-. ------------------ Ya poyel / poyela.
Pojeo / pojela sam svu hranu. Я с-ел /-съ-л- в----ор--ю. Я с___ / с____ в__ п______ Я с-е- / с-е-а в-ю п-р-и-. -------------------------- Я съел / съела всю порцию. 0
Ya-sʺ-e--/ -ʺ---a v--- po---i-u. Y_ s____ / s_____ v___ p________ Y- s-y-l / s-y-l- v-y- p-r-s-y-. -------------------------------- Ya sʺyel / sʺyela vsyu portsiyu.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ruski (1-100) MP3 ruski (1-100)
Video nije pronađen!

Povijest lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Povijest lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sustavno proučavanje jezika. Ljudi već tisućama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemeljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su također u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju točan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera istražiti porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala povijest jezika. U 18. stoljeću se započelo s uspoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sustav. Najbitnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale znanosti. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Povijest lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!