Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   ru Можно (разрешается) (что-то делать)

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [семьдесят три]

73 [semʹdesyat tri]

Можно (разрешается) (что-то делать)

[Mozhno (razreshayetsya) (chto-to delatʹ)]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ruski igra Više
Smiješ li već voziti auto? Те---у-е --жно вод-ть-маш---? Т___ у__ м____ в_____ м______ Т-б- у-е м-ж-о в-д-т- м-ш-н-? ----------------------------- Тебе уже можно водить машину? 0
Te-e uzh--m-zhn-----it- ----inu? T___ u___ m_____ v_____ m_______ T-b- u-h- m-z-n- v-d-t- m-s-i-u- -------------------------------- Tebe uzhe mozhno voditʹ mashinu?
Smiješ li već piti alkohol? Т-б----е-м-жн---и-- а---г--ь? Т___ у__ м____ п___ а________ Т-б- у-е м-ж-о п-т- а-к-г-л-? ----------------------------- Тебе уже можно пить алкоголь? 0
Teb- u-h---o--n--pitʹ----o-o--? T___ u___ m_____ p___ a________ T-b- u-h- m-z-n- p-t- a-k-g-l-? ------------------------------- Tebe uzhe mozhno pitʹ alkogolʹ?
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? Те----же -ож---од---- -- --аницу? Т___ у__ м____ о_____ з_ г_______ Т-б- у-е м-ж-о о-н-м- з- г-а-и-у- --------------------------------- Тебе уже можно одному за границу? 0
T----u--- -o-hno od-omu--- g-a--tsu? T___ u___ m_____ o_____ z_ g________ T-b- u-h- m-z-n- o-n-m- z- g-a-i-s-? ------------------------------------ Tebe uzhe mozhno odnomu za granitsu?
smjeti М---о (-а-р----т--)---т--т- ---а-ь) М____ (____________ (______ д______ М-ж-о (-а-р-ш-е-с-) (-т---о д-л-т-) ----------------------------------- Можно (разрешается) (что-то делать) 0
M-z--o (raz-es---t-------hto-t--d-l-tʹ) M_____ (______________ (_______ d______ M-z-n- (-a-r-s-a-t-y-) (-h-o-t- d-l-t-) --------------------------------------- Mozhno (razreshaetsya) (chto-to delatʹ)
Smijemo li ovdje pušiti? На---о--- -д-с----р---? Н__ м____ з____ к______ Н-м м-ж-о з-е-ь к-р-т-? ----------------------- Нам можно здесь курить? 0
Na- moz------e---k-ritʹ? N__ m_____ z____ k______ N-m m-z-n- z-e-ʹ k-r-t-? ------------------------ Nam mozhno zdesʹ kuritʹ?
Smije li se ovdje pušiti? З-е-ь -ожн---у----? З____ м____ к______ З-е-ь м-ж-о к-р-т-? ------------------- Здесь можно курить? 0
Z--s---o-hn----ri--? Z____ m_____ k______ Z-e-ʹ m-z-n- k-r-t-? -------------------- Zdesʹ mozhno kuritʹ?
Smije li se platiti kreditnom karticom? М-жн- -аплат--ь ---д----- -арто-ко-? М____ з________ к________ к_________ М-ж-о з-п-а-и-ь к-е-и-н-й к-р-о-к-й- ------------------------------------ Можно заплатить кредитной карточкой? 0
Mo-h-- ----a--tʹ-k--d-t-oy-ka---ch-o-? M_____ z________ k________ k__________ M-z-n- z-p-a-i-ʹ k-e-i-n-y k-r-o-h-o-? -------------------------------------- Mozhno zaplatitʹ kreditnoy kartochkoy?
Smije li se platiti čekom? Мо----з---------чеко-? М____ з________ ч_____ М-ж-о з-п-а-и-ь ч-к-м- ---------------------- Можно заплатить чеком? 0
M--hno --p--ti---che-om? M_____ z________ c______ M-z-n- z-p-a-i-ʹ c-e-o-? ------------------------ Mozhno zaplatitʹ chekom?
Smije li se platiti samo gotovinom? Мо-но з--л-ти-ь-т-ль-о----ичн-м-? М____ з________ т_____ н_________ М-ж-о з-п-а-и-ь т-л-к- н-л-ч-ы-и- --------------------------------- Можно заплатить только наличными? 0
Moz--o za--ati-ʹ tol--o--a----n-mi? M_____ z________ t_____ n__________ M-z-n- z-p-a-i-ʹ t-l-k- n-l-c-n-m-? ----------------------------------- Mozhno zaplatitʹ tolʹko nalichnymi?
Smijem li telefonirati? Мо-н---ы-т-енько-по--о-и--? М____ б_________ п_________ М-ж-о б-с-р-н-к- п-з-о-и-ь- --------------------------- Можно быстренько позвонить? 0
M-zhn- by----nʹ-- --z--n-tʹ? M_____ b_________ p_________ M-z-n- b-s-r-n-k- p-z-o-i-ʹ- ---------------------------- Mozhno bystrenʹko pozvonitʹ?
Smijem li nešto pitati? М-ж-о-бы-----ько ко---то сп-осит-? М____ б_________ к______ с________ М-ж-о б-с-р-н-к- к-е-ч-о с-р-с-т-? ---------------------------------- Можно быстренько кое-что спросить? 0
Mozhn---ystr----- k-y--c-t- s--osit-? M_____ b_________ k________ s________ M-z-n- b-s-r-n-k- k-y---h-o s-r-s-t-? ------------------------------------- Mozhno bystrenʹko koye-chto sprositʹ?
Smijem li nešto reći? М-жно-мне-----т- ск-з-т-? М____ м__ ч_____ с_______ М-ж-о м-е ч-о-т- с-а-а-ь- ------------------------- Можно мне что-то сказать? 0
M-zhn- mne -h-o--- s---at-? M_____ m__ c______ s_______ M-z-n- m-e c-t---o s-a-a-ʹ- --------------------------- Mozhno mne chto-to skazatʹ?
On ne smije spavati u parku. Е-у---ль-я ---ть - -арке. Е__ н_____ с____ в п_____ Е-у н-л-з- с-а-ь в п-р-е- ------------------------- Ему нельзя спать в парке. 0
Yemu-n--ʹzy---p--- v--a--e. Y___ n______ s____ v p_____ Y-m- n-l-z-a s-a-ʹ v p-r-e- --------------------------- Yemu nelʹzya spatʹ v parke.
On ne smije spavati u autu. Е-у--е-ь-я---а-ь---ма-ине. Е__ н_____ с____ в м______ Е-у н-л-з- с-а-ь в м-ш-н-. -------------------------- Ему нельзя спать в машине. 0
Y-m----lʹzya --a-----mas--n-. Y___ n______ s____ v m_______ Y-m- n-l-z-a s-a-ʹ v m-s-i-e- ----------------------------- Yemu nelʹzya spatʹ v mashine.
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. Ем- -ельз--с-ать -а в------. Е__ н_____ с____ н_ в_______ Е-у н-л-з- с-а-ь н- в-к-а-е- ---------------------------- Ему нельзя спать на вокзале. 0
Y-m- --lʹz---sp-tʹ na---kzal-. Y___ n______ s____ n_ v_______ Y-m- n-l-z-a s-a-ʹ n- v-k-a-e- ------------------------------ Yemu nelʹzya spatʹ na vokzale.
Smijemo li sjesti? Нам --ж-о-пр-с--т-? Н__ м____ п________ Н-м м-ж-о п-и-е-т-? ------------------- Нам можно присесть? 0
N-m---z-no--r-s-stʹ? N__ m_____ p________ N-m m-z-n- p-i-e-t-? -------------------- Nam mozhno prisestʹ?
Smijemo li dobiti jelovnik? М--н--на- п-смо----- -е-ю? М____ н__ п_________ м____ М-ж-о н-м п-с-о-р-т- м-н-? -------------------------- Можно нам посмотреть меню? 0
Moz-no-na---o------t--me-y-? M_____ n__ p_________ m_____ M-z-n- n-m p-s-o-r-t- m-n-u- ---------------------------- Mozhno nam posmotretʹ menyu?
Možemo li platiti odvojeno? М--но---м з-п-ати-ь-раздель--? М____ н__ з________ р_________ М-ж-о н-м з-п-а-и-ь р-з-е-ь-о- ------------------------------ Можно нам заплатить раздельно? 0
Mo--n- -am-zapla-i-ʹ---zde---o? M_____ n__ z________ r_________ M-z-n- n-m z-p-a-i-ʹ r-z-e-ʹ-o- ------------------------------- Mozhno nam zaplatitʹ razdelʹno?

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!