Рјечник

sr У кући   »   bs U kući

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [sedamnaest]

U kući

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Овде је наша кућа. Ovdje -e -a-- k---. O____ j_ n___ k____ O-d-e j- n-š- k-ć-. ------------------- Ovdje je naša kuća. 0
Горе је кров. G--- -- krov. G___ j_ k____ G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov. 0
Доле је подрум. D--j--j- ----u-. D____ j_ p______ D-l-e j- p-d-u-. ---------------- Dolje je podrum. 0
Иза куће је врт. I-- -u-e j--v-t. I__ k___ j_ v___ I-a k-ć- j- v-t- ---------------- Iza kuće je vrt. 0
Пред кућом нема улице. P-------om n--a u----. P___ k____ n___ u_____ P-e- k-ć-m n-m- u-i-e- ---------------------- Pred kućom nema ulice. 0
Поред куће је дрвеће. Po----k-ć--je-drveć-. P____ k___ j_ d______ P-r-d k-ć- j- d-v-ć-. --------------------- Pored kuće je drveće. 0
Овде је мој стан. O-dje-----o--s-a-. O____ j_ m__ s____ O-d-e j- m-j s-a-. ------------------ Ovdje je moj stan. 0
Овде су кухиња и купатило. O--je s---u--nj--i ku-at-lo. O____ s_ k______ i k________ O-d-e s- k-h-n-a i k-p-t-l-. ---------------------------- Ovdje su kuhinja i kupatilo. 0
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. T----je--nevna s-b- --s-avać- s-ba. T___ j_ d_____ s___ i s______ s____ T-m- j- d-e-n- s-b- i s-a-a-a s-b-. ----------------------------------- Tamo je dnevna soba i spavaća soba. 0
Врата куће су затворена. Vrat--ku-- s- za--ore--. V____ k___ s_ z_________ V-a-a k-ć- s- z-t-o-e-a- ------------------------ Vrata kuće su zatvorena. 0
Али прозори су отворени. A-i-p--------u-o-v-r--i. A__ p______ s_ o________ A-i p-o-o-i s- o-v-r-n-. ------------------------ Ali prozori su otvoreni. 0
Данас је вруће. D-na--j- -ruć-. D____ j_ v_____ D-n-s j- v-u-e- --------------- Danas je vruće. 0
Ми идемо у дневну собу. M--i-em- u -----u--obu. M_ i____ u d_____ s____ M- i-e-o u d-e-n- s-b-. ----------------------- Mi idemo u dnevnu sobu. 0
Тамо су софа и фотеља. T-mo j------ i-fo-el-a. T___ j_ s___ i f_______ T-m- j- s-f- i f-t-l-a- ----------------------- Tamo je sofa i fotelja. 0
Седните! Sj-dnite! S________ S-e-n-t-! --------- Sjednite! 0
Тамо стоји мој компјутер. Tam- s-o-i --- komp-u--r. T___ s____ m__ k_________ T-m- s-o-i m-j k-m-j-t-r- ------------------------- Tamo stoji moj kompjuter. 0
Тамо стоји моја музичка линија. Tamo-sto-i -oja --zič---lin-ja. T___ s____ m___ m______ l______ T-m- s-o-i m-j- m-z-č-a l-n-j-. ------------------------------- Tamo stoji moja muzička linija. 0
Телевизор је потпуно нов. T-lev--o--je -o-pu-o n-v. T________ j_ p______ n___ T-l-v-z-r j- p-t-u-o n-v- ------------------------- Televizor je potpuno nov. 0

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!