Рјечник

sr На аеродрому   »   bs Na aerodromu

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. H--o---Ht-ela---- reze--isat- l-t-za Atin-. Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. H-i- / H-j-l- b-h r-z-r-i-a-i l-t z- A-i-u- ------------------------------------------- Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. 0
Да ли је то директан лет? D--li-je----d--e-t-n ---? Da li je to direktan let? D- l- j- t- d-r-k-a- l-t- ------------------------- Da li je to direktan let? 0
Молим место до прозора, за непушаче. M-li- -j-s---d--p-o-or-, -----p-ša--. Molim mjesto do prozora, za nepušače. M-l-m m-e-t- d- p-o-o-a- z- n-p-š-č-. ------------------------------------- Molim mjesto do prozora, za nepušače. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. H--o - htje---bih potvrd-ti---o-u---z-r----ju. Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. H-i- / h-j-l- b-h p-t-r-i-i s-o-u r-z-r-a-i-u- ---------------------------------------------- Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Ht-o / ------ -ih-st-rni--ti-sv-ju -----vaciju. Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. H-i- / h-j-l- b-h s-o-n-r-t- s-o-u r-z-r-a-i-u- ----------------------------------------------- Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Ht---/-h---l- -i--pro--je--t- --o-u r-z--vac---. Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. H-i- / h-j-l- b-h p-o-i-e-i-i s-o-u r-z-r-a-i-u- ------------------------------------------------ Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Ka-a-poli--ć- slj-d-ć--av-on-za Rim? Kada polijeće sljedeći avion za Rim? K-d- p-l-j-ć- s-j-d-ć- a-i-n z- R-m- ------------------------------------ Kada polijeće sljedeći avion za Rim? 0
Јесу ли слободна још два места? J-su -i s-o--dn--j-- dva mjest-? Jesu li slobodna još dva mjesta? J-s- l- s-o-o-n- j-š d-a m-e-t-? -------------------------------- Jesu li slobodna još dva mjesta? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Ne- im-m- j-š s-mo---dn- m-e-to-s---o--o. Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. N-, i-a-o j-š s-m- j-d-o m-e-t- s-o-o-n-. ----------------------------------------- Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. 0
Када слећемо? Ka-a -li----mo? Kada slijećemo? K-d- s-i-e-e-o- --------------- Kada slijećemo? 0
Када смо тамо? K-d--sm- tamo? Kada smo tamo? K-d- s-o t-m-? -------------- Kada smo tamo? 0
Када вози аутобус у центар града? Ka-a--o-i-a-t-b-s u-c--ta--gr--a? Kada vozi autobus u centar grada? K-d- v-z- a-t-b-s u c-n-a- g-a-a- --------------------------------- Kada vozi autobus u centar grada? 0
Да ли је то Ваш кофер? Da--i--e -- -aš-kofe-? Da li je to Vaš kofer? D- l- j- t- V-š k-f-r- ---------------------- Da li je to Vaš kofer? 0
Да ли је то Ваша ташна? D---------o V--a-ta-na? Da li je to Vaša tašna? D- l- j- t- V-š- t-š-a- ----------------------- Da li je to Vaša tašna? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? Da-li-j---o-Vaš ---l-ag? Da li je to Vaš prtljag? D- l- j- t- V-š p-t-j-g- ------------------------ Da li je to Vaš prtljag? 0
Колико пртљага могу понети? Ko-iko-p-tlj------g- --nijeti? Koliko prtljaga mogu ponijeti? K-l-k- p-t-j-g- m-g- p-n-j-t-? ------------------------------ Koliko prtljaga mogu ponijeti? 0
Двадесет кила. D-a---e--kil-. Dvadeset kila. D-a-e-e- k-l-. -------------- Dvadeset kila. 0
Шта, само двадесет кила? Šta--sam- d-ad---t -i-a? Šta, samo dvadeset kila? Š-a- s-m- d-a-e-e- k-l-? ------------------------ Šta, samo dvadeset kila? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.