Рјечник

sr У кући   »   sk V dome

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [sedemnásť]

V dome

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Овде је наша кућа. T---e -----o-. T_ j_ n__ d___ T- j- n-š d-m- -------------- Tu je náš dom. 0
Горе је кров. H--e j- -tr---a. H___ j_ s_______ H-r- j- s-r-c-a- ---------------- Hore je strecha. 0
Доле је подрум. Do-e-je--i-n-ca. D___ j_ p_______ D-l- j- p-v-i-a- ---------------- Dole je pivnica. 0
Иза куће је врт. Z--d---m j- záh----. Z_ d____ j_ z_______ Z- d-m-m j- z-h-a-a- -------------------- Za domom je záhrada. 0
Пред кућом нема улице. P-ed---m---n----e---ic-. P___ d____ n__ j_ u_____ P-e- d-m-m n-e j- u-i-a- ------------------------ Pred domom nie je ulica. 0
Поред куће је дрвеће. Ve----dom--s- -t-o-y. V____ d___ s_ s______ V-d-a d-m- s- s-r-m-. --------------------- Vedľa domu sú stromy. 0
Овде је мој стан. Tu je --j-b-t. T_ j_ m__ b___ T- j- m-j b-t- -------------- Tu je môj byt. 0
Овде су кухиња и купатило. Tu j---u-h--- - k---ľň-. T_ j_ k______ a k_______ T- j- k-c-y-a a k-p-ľ-a- ------------------------ Tu je kuchyňa a kúpeľňa. 0
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Ta--j- --ýv-č---a s-----. T__ j_ o_______ a s______ T-m j- o-ý-a-k- a s-á-ň-. ------------------------- Tam je obývačka a spálňa. 0
Врата куће су затворена. Vc-o-ové dve-- -- -a-r-té. V_______ d____ s_ z_______ V-h-d-v- d-e-e s- z-v-e-é- -------------------------- Vchodové dvere sú zavreté. 0
Али прозори су отворени. Ale ok----ú o--o----. A__ o___ s_ o________ A-e o-n- s- o-v-r-n-. --------------------- Ale okná sú otvorené. 0
Данас је вруће. D-es je -o--co. D___ j_ h______ D-e- j- h-r-c-. --------------- Dnes je horúco. 0
Ми идемо у дневну собу. Id-me ---o-ývačk-. I____ d_ o________ I-e-e d- o-ý-a-k-. ------------------ Ideme do obývačky. 0
Тамо су софа и фотеља. J--tam po-ovka-- k----o. J_ t__ p______ a k______ J- t-m p-h-v-a a k-e-l-. ------------------------ Je tam pohovka a kreslo. 0
Седните! Pos-----sa! P______ s__ P-s-ď-e s-! ----------- Posaďte sa! 0
Тамо стоји мој компјутер. Tam-je---j p---ta-. T__ j_ m__ p_______ T-m j- m-j p-č-t-č- ------------------- Tam je môj počítač. 0
Тамо стоји моја музичка линија. T-m j- mô- -t-r-o p---rá-ač. T__ j_ m__ s_____ p_________ T-m j- m-j s-e-e- p-e-r-v-č- ---------------------------- Tam je môj stereo prehrávač. 0
Телевизор је потпуно нов. Te--vízor ---c---om--o--. T________ j_ c_____ n____ T-l-v-z-r j- c-l-o- n-v-. ------------------------- Televízor je celkom nový. 0

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!