Рјечник

sr У кући   »   uk У будинку

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [сімнадцять]

17 [simnadtsyatʹ]

У будинку

[U budynku]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Овде је наша кућа. Ц--н-ш б---но-. Ц_ н__ б_______ Ц- н-ш б-д-н-к- --------------- Цe наш будинок. 0
T-e -ash-b-d-n--. T__ n___ b_______ T-e n-s- b-d-n-k- ----------------- TSe nash budynok.
Горе је кров. Наг-р- є---х. Н_____ є д___ Н-г-р- є д-х- ------------- Нагорі є дах. 0
N-hori -e da-h. N_____ y_ d____ N-h-r- y- d-k-. --------------- Nahori ye dakh.
Доле је подрум. В---у-----два-. В____ є п______ В-и-у є п-д-а-. --------------- Внизу є підвал. 0
Vn--u ye---dval. V____ y_ p______ V-y-u y- p-d-a-. ---------------- Vnyzu ye pidval.
Иза куће је врт. За бу-инк---- -а-. З_ б_______ є с___ З- б-д-н-о- є с-д- ------------------ За будинком є сад. 0
Z- bu-yn----y---a-. Z_ b_______ y_ s___ Z- b-d-n-o- y- s-d- ------------------- Za budynkom ye sad.
Пред кућом нема улице. Пере---у-----м -е-ає-вулиці. П____ б_______ н____ в______ П-р-д б-д-н-о- н-м-є в-л-ц-. ---------------------------- Перед будинком немає вулиці. 0
Pe--d-b--yn--m-n-maye----yt-i. P____ b_______ n_____ v_______ P-r-d b-d-n-o- n-m-y- v-l-t-i- ------------------------------ Pered budynkom nemaye vulytsi.
Поред куће је дрвеће. Б-ля б---н-у-є -ер-ва. Б___ б______ є д______ Б-л- б-д-н-у є д-р-в-. ---------------------- Біля будинку є дерева. 0
Bilya b---nku-y- --re--. B____ b______ y_ d______ B-l-a b-d-n-u y- d-r-v-. ------------------------ Bilya budynku ye dereva.
Овде је мој стан. Цe-м-------т--а Ц_ м__ к_______ Ц- м-я к-а-т-р- --------------- Цe моя квартира 0
T-e ---a--va--yra T__ m___ k_______ T-e m-y- k-a-t-r- ----------------- TSe moya kvartyra
Овде су кухиња и купатило. Т------у-н----ван-- ---н-т-. Т__ є к____ і в____ к_______ Т-т є к-х-я і в-н-а к-м-а-а- ---------------------------- Тут є кухня і ванна кімната. 0
Tut -e-ku---y----v---a ----a-a. T__ y_ k______ i v____ k_______ T-t y- k-k-n-a i v-n-a k-m-a-a- ------------------------------- Tut ye kukhnya i vanna kimnata.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Та- ------л--- --спал---. Т__ є в_______ і с_______ Т-м є в-т-л-н- і с-а-ь-я- ------------------------- Там є вітальня і спальня. 0
Ta- -e v-t-lʹn-a --spal----. T__ y_ v________ i s________ T-m y- v-t-l-n-a i s-a-ʹ-y-. ---------------------------- Tam ye vitalʹnya i spalʹnya.
Врата куће су затворена. Вхі-ні---ері--а-и-ені. В_____ д____ з________ В-і-н- д-е-і з-ч-н-н-. ---------------------- Вхідні двері зачинені. 0
Vkh---i -ve-- --ch-n-ni. V______ d____ z_________ V-h-d-i d-e-i z-c-y-e-i- ------------------------ Vkhidni dveri zachyneni.
Али прозори су отворени. Але -ікна відч-н-ні А__ в____ в________ А-е в-к-а в-д-и-е-і ------------------- Але вікна відчинені 0
A---vi-na-vi--hy-eni A__ v____ v_________ A-e v-k-a v-d-h-n-n- -------------------- Ale vikna vidchyneni
Данас је вруће. С---одн- --ек--но. С_______ с________ С-о-о-н- с-е-о-н-. ------------------ Сьогодні спекотно. 0
S-o-odni----k--no. S_______ s________ S-o-o-n- s-e-o-n-. ------------------ Sʹohodni spekotno.
Ми идемо у дневну собу. Ми--д--о---в-----ню. М_ й____ у в________ М- й-е-о у в-т-л-н-. -------------------- Ми йдемо у вітальню. 0
My y--em- u----a--nyu. M_ y̆____ u v_________ M- y-d-m- u v-t-l-n-u- ---------------------- My y̆demo u vitalʹnyu.
Тамо су софа и фотеља. Т-- - диван - -р-сло. Т__ є д____ і к______ Т-м є д-в-н і к-і-л-. --------------------- Там є диван і крісло. 0
T-- y- d-v-- i k--s-o. T__ y_ d____ i k______ T-m y- d-v-n i k-i-l-. ---------------------- Tam ye dyvan i krislo.
Седните! С---й--! С_______ С-д-й-е- -------- Сідайте! 0
Sid----e! S_______ S-d-y-t-! --------- Siday̆te!
Тамо стоји мој компјутер. Та-----їт- --й----п-ют--. Т__ с_____ м__ к_________ Т-м с-о-т- м-й к-м-’-т-р- ------------------------- Там стоїть мій комп’ютер. 0
Tam st----- m--- k-m-ʺyu-er. T__ s_____ m__ k__________ T-m s-o-̈-ʹ m-y- k-m-ʺ-u-e-. ---------------------------- Tam stoïtʹ miy̆ kompʺyuter.
Тамо стоји моја музичка линија. Та----оїть---й м-зи------ент-. Т__ с_____ м__ м_______ ц_____ Т-м с-о-т- м-й м-з-ч-и- ц-н-р- ------------------------------ Там стоїть мій музичний центр. 0
T---s--ï-ʹ ---̆-muz-c-ny-̆----ntr. T__ s_____ m__ m________ t______ T-m s-o-̈-ʹ m-y- m-z-c-n-y- t-e-t-. ----------------------------------- Tam stoïtʹ miy̆ muzychnyy̆ tsentr.
Телевизор је потпуно нов. Тел-в-з-р-зо---м-н-вий. Т________ з_____ н_____ Т-л-в-з-р з-в-і- н-в-й- ----------------------- Телевізор зовсім новий. 0
Tel--izor ----im -o-y-̆. T________ z_____ n_____ T-l-v-z-r z-v-i- n-v-y-. ------------------------ Televizor zovsim novyy̆.

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!