Рјечник

sr У кући   »   no I huset

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [sytten]

I huset

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Овде је наша кућа. D---e-er h--e- v--t. D____ e_ h____ v____ D-t-e e- h-s-t v-r-. -------------------- Dette er huset vårt. 0
Горе је кров. Ta-et-e- øver-t. T____ e_ ø______ T-k-t e- ø-e-s-. ---------------- Taket er øverst. 0
Доле је подрум. K---l-r-- -r--ed-. K________ e_ n____ K-e-l-r-n e- n-d-. ------------------ Kjelleren er nede. 0
Иза куће је врт. B-k-h-set er -e- e- hag-. B__ h____ e_ d__ e_ h____ B-k h-s-t e- d-t e- h-g-. ------------------------- Bak huset er det en hage. 0
Пред кућом нема улице. F-r---------e- -et-inge--gate. F____ h____ e_ d__ i____ g____ F-r-n h-s-t e- d-t i-g-n g-t-. ------------------------------ Foran huset er det ingen gate. 0
Поред куће је дрвеће. V-d s--e- av---s-t ---r-d---tr-r. V__ s____ a_ h____ s___ d__ t____ V-d s-d-n a- h-s-t s-å- d-t t-æ-. --------------------------------- Ved siden av huset står det trær. 0
Овде је мој стан. De-te -r-lei-i--et-n---n. D____ e_ l__________ m___ D-t-e e- l-i-i-h-t-n m-n- ------------------------- Dette er leiligheten min. 0
Овде су кухиња и купатило. H-r-er kj--kenet-o------t. H__ e_ k________ o_ b_____ H-r e- k-ø-k-n-t o- b-d-t- -------------------------- Her er kjøkkenet og badet. 0
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Der er--t----g s-ve-o----. D__ e_ s___ o_ s__________ D-r e- s-u- o- s-v-r-m-e-. -------------------------- Der er stua og soverommet. 0
Врата куће су затворена. I---angs----n er -å--. I____________ e_ l____ I-n-a-g-d-r-n e- l-s-. ---------------------- Inngangsdøren er låst. 0
Али прозори су отворени. M-n-v------e e--åpne. M__ v_______ e_ å____ M-n v-n-u-n- e- å-n-. --------------------- Men vinduene er åpne. 0
Данас је вруће. Det ---v--m- i-da-. D__ e_ v____ i d___ D-t e- v-r-t i d-g- ------------------- Det er varmt i dag. 0
Ми идемо у дневну собу. V--går in- - -tua. V_ g__ i__ i s____ V- g-r i-n i s-u-. ------------------ Vi går inn i stua. 0
Тамо су софа и фотеља. De- -- d-t ----of--o--e--len--to-. D__ e_ d__ e_ s___ o_ e_ l________ D-r e- d-t e- s-f- o- e- l-n-s-o-. ---------------------------------- Der er det en sofa og en lenestol. 0
Седните! Værs--od- -e----eg! V________ s___ d___ V-r-å-o-, s-t- d-g- ------------------- Værsågod, sett deg! 0
Тамо стоји мој компјутер. De- s-å- d-t--as---e--m--. D__ s___ d___________ m___ D-r s-å- d-t-m-s-i-e- m-n- -------------------------- Der står datamaskinen min. 0
Тамо стоји моја музичка линија. De- -t-r -------nlegg---mi-t. D__ s___ s_____________ m____ D-r s-å- s-e-e-a-l-g-e- m-t-. ----------------------------- Der står stereoanlegget mitt. 0
Телевизор је потпуно нов. TVe- ----an-k- --. T___ e_ g_____ n__ T-e- e- g-n-k- n-. ------------------ TVen er ganske ny. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!