Рјечник

sr нешто образложити 3   »   bs nešto obrazložiti 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sedamdeset i sedam]

nešto obrazložiti 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Зашто не једете торту? Z-š-- -e j-d-t--t----? Zašto ne jedete tortu? Z-š-o n- j-d-t- t-r-u- ---------------------- Zašto ne jedete tortu? 0
Ја морам смршати. J--m---m smr-ati. Ja moram smršati. J- m-r-m s-r-a-i- ----------------- Ja moram smršati. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. J- -- n- je--m-------or--------t-. Ja je ne jedem, jer moram smršati. J- j- n- j-d-m- j-r m-r-m s-r-a-i- ---------------------------------- Ja je ne jedem, jer moram smršati. 0
Зашто не пијете пиво? Zašto----p------p--o? Zašto ne pijete pivo? Z-š-o n- p-j-t- p-v-? --------------------- Zašto ne pijete pivo? 0
Ја морам још возити. Ja mo--m-j---v-z--i. Ja moram još voziti. J- m-r-m j-š v-z-t-. -------------------- Ja moram još voziti. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Ja -a--- pi-em,-j-r j-š---r-m vozi--. Ja ga ne pijem, jer još moram voziti. J- g- n- p-j-m- j-r j-š m-r-m v-z-t-. ------------------------------------- Ja ga ne pijem, jer još moram voziti. 0
Зашто не пијеш кафу? Z-š-o -e-p-j-š-kaf-? Zašto ne piješ kafu? Z-š-o n- p-j-š k-f-? -------------------- Zašto ne piješ kafu? 0
Хладна је. H--dn----. Hladna je. H-a-n- j-. ---------- Hladna je. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Ja je-n- p-jem----- -e --a-na. Ja je ne pijem, jer je hladna. J- j- n- p-j-m- j-r j- h-a-n-. ------------------------------ Ja je ne pijem, jer je hladna. 0
Зашто не пијеш чај? Z---o-n- pij---čaj? Zašto ne piješ čaj? Z-š-o n- p-j-š č-j- ------------------- Zašto ne piješ čaj? 0
Немам шећера. Ne-am --ć-r-. Nemam šećera. N-m-m š-ć-r-. ------------- Nemam šećera. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Ja----ne--i-em, j-r ------š--er-. Ja ga ne pijem, jer nemam šećera. J- g- n- p-j-m- j-r n-m-m š-ć-r-. --------------------------------- Ja ga ne pijem, jer nemam šećera. 0
Зашто не једете супу? Za--- n-----et- sup-? Zašto ne jedete supu? Z-š-o n- j-d-t- s-p-? --------------------- Zašto ne jedete supu? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Ja -e-n--a--n--uči- ----ruči--. Ja je nisam naručio / naručila. J- j- n-s-m n-r-č-o / n-r-č-l-. ------------------------------- Ja je nisam naručio / naručila. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. J- -- -e--e--m, --r----nis---n--u-i- - -a-u--l-. Ja je ne jedem, jer je nisam naručio / naručila. J- j- n- j-d-m- j-r j- n-s-m n-r-č-o / n-r-č-l-. ------------------------------------------------ Ja je ne jedem, jer je nisam naručio / naručila. 0
Зашто не једете месо? Z--t- ne jed-te m-so? Zašto ne jedete meso? Z-š-o n- j-d-t- m-s-? --------------------- Zašto ne jedete meso? 0
Ја сам вегетеријанац. J- sam---ge---ij--ac. Ja sam vegeterijanac. J- s-m v-g-t-r-j-n-c- --------------------- Ja sam vegeterijanac. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Ja-ga -- -ed--, j---s-- v---t-rij--ac. Ja ga ne jedem, jer sam vegeterijanac. J- g- n- j-d-m- j-r s-m v-g-t-r-j-n-c- -------------------------------------- Ja ga ne jedem, jer sam vegeterijanac. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…