Рјечник

sr У кући   »   nn I huset

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [sytten]

I huset

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Овде је наша кућа. D-tte-er-h---t v--t. D____ e_ h____ v____ D-t-e e- h-s-t v-r-. -------------------- Dette er huset vårt. 0
Горе је кров. T-ke---r--- to--en. T____ e_ p_ t______ T-k-t e- p- t-p-e-. ------------------- Taket er på toppen. 0
Доле је подрум. Kj--l---n--r ----. K________ e_ n____ K-e-l-r-n e- n-d-. ------------------ Kjellaren er nede. 0
Иза куће је врт. De- er--in --g----k-hu---. D__ e_ e__ h___ b__ h_____ D-t e- e-n h-g- b-k h-s-t- -------------------------- Det er ein hage bak huset. 0
Пред кућом нема улице. D-t e- i--a-g-te -ram--- h---t. D__ e_ i___ g___ f______ h_____ D-t e- i-g- g-t- f-a-f-r h-s-t- ------------------------------- Det er inga gate framfor huset. 0
Поред куће је дрвеће. Ved--id-n ---h--e- --å- --t-tre. V__ s____ a_ h____ s___ d__ t___ V-d s-d-n a- h-s-t s-å- d-t t-e- -------------------------------- Ved sidan av huset står det tre. 0
Овде је мој стан. H-r e--lei-eghe-t- mi. H__ e_ l__________ m__ H-r e- l-i-e-h-i-a m-. ---------------------- Her er leilegheita mi. 0
Овде су кухиња и купатило. H-r er kj--en-t-og ba---. H__ e_ k_______ o_ b_____ H-r e- k-ø-e-e- o- b-d-t- ------------------------- Her er kjøkenet og badet. 0
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Der -r sto-a o--------m---. D__ e_ s____ o_ s__________ D-r e- s-o-a o- s-v-r-m-e-. --------------------------- Der er stova og soverommet. 0
Врата куће су затворена. I-ng-n-s-ø-a -----st. I___________ e_ l____ I-n-a-g-d-r- e- l-s-. --------------------- Inngangsdøra er låst. 0
Али прозори су отворени. Me--gla-a -r-o--e. M__ g____ e_ o____ M-n g-a-a e- o-n-. ------------------ Men glasa er opne. 0
Данас је вруће. D-t er--ar-t --dag. D__ e_ v____ i d___ D-t e- v-r-t i d-g- ------------------- Det er varmt i dag. 0
Ми идемо у дневну собу. Vi-går -n- --s--v-. V_ g__ i__ i s_____ V- g-r i-n i s-o-a- ------------------- Vi går inn i stova. 0
Тамо су софа и фотеља. D-- er -et -i- so-a--g---n-le----o-. D__ e_ d__ e__ s___ o_ e__ l________ D-r e- d-t e-n s-f- o- e-n l-n-s-o-. ------------------------------------ Der er det ein sofa og ein lenestol. 0
Седните! Ver--g----g--e- d--! V_______ o_ s__ d___ V-r-å-o- o- s-t d-g- -------------------- Versågod og set deg! 0
Тамо стоји мој компјутер. D-r s--r -ata-as-in- -i. D__ s___ d__________ m__ D-r s-å- d-t-m-s-i-a m-. ------------------------ Der står datamaskina mi. 0
Тамо стоји моја музичка линија. Der-s-å----e-e-a-l-g-et-m--t. D__ s___ s_____________ m____ D-r s-å- s-e-e-a-l-g-e- m-t-. ----------------------------- Der står stereoanlegget mitt. 0
Телевизор је потпуно нов. T---n e- ga-s-e-n-. T____ e_ g_____ n__ T---n e- g-n-k- n-. ------------------- TV-en er ganske ny. 0

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!