Рјечник

sr У кући   »   sl V hiši

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [sedemnajst]

V hiši

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Овде је наша кућа. T-ka---e----- ---a. Tukaj je naša hiša. T-k-j j- n-š- h-š-. ------------------- Tukaj je naša hiša. 0
Горе је кров. Zgora--je-st-eh-. Zgoraj je streha. Z-o-a- j- s-r-h-. ----------------- Zgoraj je streha. 0
Доле је подрум. Sp-d-j--e-k-e-. Spodaj je klet. S-o-a- j- k-e-. --------------- Spodaj je klet. 0
Иза куће је врт. Za--išo--e -r-. Za hišo je vrt. Z- h-š- j- v-t- --------------- Za hišo je vrt. 0
Пред кућом нема улице. P-e- hišo-ni-n-ben- c----. Pred hišo ni nobene ceste. P-e- h-š- n- n-b-n- c-s-e- -------------------------- Pred hišo ni nobene ceste. 0
Поред куће је дрвеће. P--e- h--e-s--d--v--a. Poleg hiše so drevesa. P-l-g h-š- s- d-e-e-a- ---------------------- Poleg hiše so drevesa. 0
Овде је мој стан. T-k-j -e ---e-st-nov-n--. Tukaj je moje stanovanje. T-k-j j- m-j- s-a-o-a-j-. ------------------------- Tukaj je moje stanovanje. 0
Овде су кухиња и купатило. T-k-j---a----inj- -n-----l--c-. Tukaj sta kuhinja in kopalnica. T-k-j s-a k-h-n-a i- k-p-l-i-a- ------------------------------- Tukaj sta kuhinja in kopalnica. 0
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Tam--ta-d--vna----a--- spal-ica. Tam sta dnevna soba in spalnica. T-m s-a d-e-n- s-b- i- s-a-n-c-. -------------------------------- Tam sta dnevna soba in spalnica. 0
Врата куће су затворена. V----- -r--a s- z-prt-. Vhodna vrata so zaprta. V-o-n- v-a-a s- z-p-t-. ----------------------- Vhodna vrata so zaprta. 0
Али прозори су отворени. A------kn- -o-o-p---. Ampak okna so odprta. A-p-k o-n- s- o-p-t-. --------------------- Ampak okna so odprta. 0
Данас је вруће. Da--s j--v-oče. Danes je vroče. D-n-s j- v-o-e- --------------- Danes je vroče. 0
Ми идемо у дневну собу. G---o -grev-)-- d-evn- s--o. Gremo (greva) v dnevno sobo. G-e-o (-r-v-) v d-e-n- s-b-. ---------------------------- Gremo (greva) v dnevno sobo. 0
Тамо су софа и фотеља. T-m---a--of--in st--. Tam sta zofa in stol. T-m s-a z-f- i- s-o-. --------------------- Tam sta zofa in stol. 0
Седните! Us-dit- se--/-Us-d-ta -e! Usedite se! / Usedita se! U-e-i-e s-! / U-e-i-a s-! ------------------------- Usedite se! / Usedita se! 0
Тамо стоји мој компјутер. Ta- s-o-- -oj-račun-l-i-. Tam stoji moj računalnik. T-m s-o-i m-j r-č-n-l-i-. ------------------------- Tam stoji moj računalnik. 0
Тамо стоји моја музичка линија. T-m -- -oja --ereo -ap-a-a. Tam je moja stereo naprava. T-m j- m-j- s-e-e- n-p-a-a- --------------------------- Tam je moja stereo naprava. 0
Телевизор је потпуно нов. Te-ev---r -e po------- n--. Televizor je popolnoma nov. T-l-v-z-r j- p-p-l-o-a n-v- --------------------------- Televizor je popolnoma nov. 0

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!