Рјечник

sr нешто смети   »   bs nešto smjeti

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? S-i-e-----ve- --z-ti--uto? Smiješ li već voziti auto? S-i-e- l- v-ć v-z-t- a-t-? -------------------------- Smiješ li već voziti auto? 0
Смеш ли већ пити алкохол? Smiješ l- v---pi---a---hol? Smiješ li već piti alkohol? S-i-e- l- v-ć p-t- a-k-h-l- --------------------------- Smiješ li već piti alkohol? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Sm---š--i --ć-sam p-tov-ti-u --o--r----v-? Smiješ li već sam putovati u inostranstvo? S-i-e- l- v-ć s-m p-t-v-t- u i-o-t-a-s-v-? ------------------------------------------ Smiješ li već sam putovati u inostranstvo? 0
смети s-je-i smjeti s-j-t- ------ smjeti 0
Смемо ли овде пушити? Sm-j--o l- ov--e--uši-i? Smijemo li ovdje pušiti? S-i-e-o l- o-d-e p-š-t-? ------------------------ Smijemo li ovdje pušiti? 0
Сме ли се овде пушити? S--je -- -e ov--e--u-i--? Smije li se ovdje pušiti? S-i-e l- s- o-d-e p-š-t-? ------------------------- Smije li se ovdje pušiti? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? Sm-j- -- se p-a--ti--r-di-n-- -art-co-? Smije li se platiti kreditnom karticom? S-i-e l- s- p-a-i-i k-e-i-n-m k-r-i-o-? --------------------------------------- Smije li se platiti kreditnom karticom? 0
Сме ли се платити чеком? S--je-li--e---atit--č-k--? Smije li se platiti čekom? S-i-e l- s- p-a-i-i č-k-m- -------------------------- Smije li se platiti čekom? 0
Сме ли се платити само готовином? S--je l-----p-a-iti ---o ---ov----? Smije li se platiti samo gotovinom? S-i-e l- s- p-a-i-i s-m- g-t-v-n-m- ----------------------------------- Smije li se platiti samo gotovinom? 0
Смем ли телефонирати? Smij-m l- ---e---irati? Smijem li telefonirati? S-i-e- l- t-l-f-n-r-t-? ----------------------- Smijem li telefonirati? 0
Смем ли нешто питати? S-ijem -- --š---pit--i? Smijem li nešto pitati? S-i-e- l- n-š-o p-t-t-? ----------------------- Smijem li nešto pitati? 0
Смем ли нешто рећи? S----m-l- n-š---r---? Smijem li nešto reći? S-i-e- l- n-š-o r-ć-? --------------------- Smijem li nešto reći? 0
Он не сме спавати у парку. On--e-s---- s-a-a-- u p----. On ne smije spavati u parku. O- n- s-i-e s-a-a-i u p-r-u- ---------------------------- On ne smije spavati u parku. 0
Он не сме спавати у ауту. O- -e--m--e----vati-u --t-. On ne smije spavati u autu. O- n- s-i-e s-a-a-i u a-t-. --------------------------- On ne smije spavati u autu. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. On ne s--j--sp-va-i na-že-j-zn-č----s--n---. On ne smije spavati na željezničkoj stanici. O- n- s-i-e s-a-a-i n- ž-l-e-n-č-o- s-a-i-i- -------------------------------------------- On ne smije spavati na željezničkoj stanici. 0
Смемо ли сести? S-i-em- -i-s---t-? Smijemo li sjesti? S-i-e-o l- s-e-t-? ------------------ Smijemo li sjesti? 0
Смемо ли добити јеловник? Smi-e---l----bit--jelo-nik? Smijemo li dobiti jelovnik? S-i-e-o l- d-b-t- j-l-v-i-? --------------------------- Smijemo li dobiti jelovnik? 0
Можемо ли платити одвојено? Mo-----l- p-ati-i--d-o---o? Možemo li platiti odvojeno? M-ž-m- l- p-a-i-i o-v-j-n-? --------------------------- Možemo li platiti odvojeno? 0

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!