Рјечник

sr Куповина   »   bs Kupovina

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Ја желим купити поклон. Ja-ž-li- --pi-- -oklon. Ja želim kupiti poklon. J- ž-l-m k-p-t- p-k-o-. ----------------------- Ja želim kupiti poklon. 0
Али ништа превише скупо. A-- ---ta pr-v-še -ku--. Ali ništa previše skupo. A-i n-š-a p-e-i-e s-u-o- ------------------------ Ali ništa previše skupo. 0
Имате ли можда ташну? I-a-e-li-mo-d- t-šn-? Imate li možda tašnu? I-a-e l- m-ž-a t-š-u- --------------------- Imate li možda tašnu? 0
Коју боју желите? Ko----oj--ž--it-? Koju boju želite? K-j- b-j- ž-l-t-? ----------------- Koju boju želite? 0
Црну, браон или белу? C-n-- brao---l--b-j-l-? Crnu, braon ili bijelu? C-n-, b-a-n i-i b-j-l-? ----------------------- Crnu, braon ili bijelu? 0
Велику или малу? V-l----i-- -a-u? Veliku ili malu? V-l-k- i-i m-l-? ---------------- Veliku ili malu? 0
Могу ли видети ову? Mo---l- v-dj--- ovu? Mogu li vidjeti ovu? M-g- l- v-d-e-i o-u- -------------------- Mogu li vidjeti ovu? 0
Је ли од коже? Je-l- --a -d-k---? Je li ona od kože? J- l- o-a o- k-ž-? ------------------ Je li ona od kože? 0
Или је од вештачког материјала? Ili j- -d--j--t--k---m--e----l-? Ili je od vještačkog materijala? I-i j- o- v-e-t-č-o- m-t-r-j-l-? -------------------------------- Ili je od vještačkog materijala? 0
Наравно, од коже. Nar-vno- -d--o-e. Naravno, od kože. N-r-v-o- o- k-ž-. ----------------- Naravno, od kože. 0
То је нарочито добар квалитет. To je --ro-ito dob---kv---tet. To je naročito dobar kvalitet. T- j- n-r-č-t- d-b-r k-a-i-e-. ------------------------------ To je naročito dobar kvalitet. 0
А ташна је заиста повољна. A---šn- ja---i--- -----j-a. A tašna ja zaista povoljna. A t-š-a j- z-i-t- p-v-l-n-. --------------------------- A tašna ja zaista povoljna. 0
Ова ми се допада. Ova-m---e sviđa. Ova mi se sviđa. O-a m- s- s-i-a- ---------------- Ova mi se sviđa. 0
Ову ћу узети. O-u -u ---ti. Ovu ću uzeti. O-u ć- u-e-i- ------------- Ovu ću uzeti. 0
Могу ли је евентуално заменити? Mo-u -i----eve-tua--o --mije--t-? Mogu li je eventualno zamijeniti? M-g- l- j- e-e-t-a-n- z-m-j-n-t-? --------------------------------- Mogu li je eventualno zamijeniti? 0
Подразумева се. Po-raz-----v----. Podrazumijeva se. P-d-a-u-i-e-a s-. ----------------- Podrazumijeva se. 0
Запаковаћемо је као поклон. Zapak-va--mo -e-ka--pokl-n. Zapakovaćemo je kao poklon. Z-p-k-v-ć-m- j- k-o p-k-o-. --------------------------- Zapakovaćemo je kao poklon. 0
Тамо преко је благајна. T-m---re-o j- -lagajn-. Tamo preko je blagajna. T-m- p-e-o j- b-a-a-n-. ----------------------- Tamo preko je blagajna. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.