Рјечник

sr У кући   »   be У доме

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [семнаццаць]

17 [semnatstsats’]

У доме

U dome

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Овде је наша кућа. Вось-на- -о-. В___ н__ д___ В-с- н-ш д-м- ------------- Вось наш дом. 0
V--’ --sh-do-. V___ n___ d___ V-s- n-s- d-m- -------------- Vos’ nash dom.
Горе је кров. Н-в-р-е –-дах. Н______ – д___ Н-в-р-е – д-х- -------------- Наверсе – дах. 0
Na-erse-- dakh. N______ – d____ N-v-r-e – d-k-. --------------- Naverse – dakh.
Доле је подрум. Унізе-- па-вал. У____ – п______ У-і-е – п-д-а-. --------------- Унізе – падвал. 0
Unіz--- -adv-l. U____ – p______ U-і-e – p-d-a-. --------------- Unіze – padval.
Иза куће је врт. За--омам-– -ад. З_ д____ – с___ З- д-м-м – с-д- --------------- За домам – сад. 0
Z--d-m-- ----d. Z_ d____ – s___ Z- d-m-m – s-d- --------------- Za domam – sad.
Пред кућом нема улице. Пе--- ---а- н--а-даро-і. П____ д____ н___ д______ П-р-д д-м-м н-м- д-р-г-. ------------------------ Перад домам няма дарогі. 0
Per-- d-m-m -yama--arogі. P____ d____ n____ d______ P-r-d d-m-m n-a-a d-r-g-. ------------------------- Perad domam nyama darogі.
Поред куће је дрвеће. Каля -о-а--ас--ць--рэ--. К___ д___ р______ д_____ К-л- д-м- р-с-у-ь д-э-ы- ------------------------ Каля дома растуць дрэвы. 0
Ka--- --m- r-s-ut---d---y. K____ d___ r_______ d_____ K-l-a d-m- r-s-u-s- d-e-y- -------------------------- Kalya doma rastuts’ drevy.
Овде је мој стан. В-с- м-- к-ат-ра. В___ м__ к_______ В-с- м-я к-а-э-а- ----------------- Вось мая кватэра. 0
V--- ---a k---e-a. V___ m___ k_______ V-s- m-y- k-a-e-a- ------------------ Vos’ maya kvatera.
Овде су кухиња и купатило. Во-ь-ку-ня і ---ны -а--й. В___ к____ і в____ п_____ В-с- к-х-я і в-н-ы п-к-й- ------------------------- Вось кухня і ванны пакой. 0
V-s’-kuk-ny- - vann- -----. V___ k______ і v____ p_____ V-s- k-k-n-a і v-n-y p-k-y- --------------------------- Vos’ kukhnya і vanny pakoy.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Там -ы----ак-й - с-аль-я. Т__ ж___ п____ і с_______ Т-м ж-л- п-к-й і с-а-ь-я- ------------------------- Там жылы пакой і спальня. 0
T-- -h-l- ----y і -pal’-ya. T__ z____ p____ і s________ T-m z-y-y p-k-y і s-a-’-y-. --------------------------- Tam zhyly pakoy і spal’nya.
Врата куће су затворена. Д-в--ы-дома-з----е-ыя. Д_____ д___ з_________ Д-в-р- д-м- з-ч-н-н-я- ---------------------- Дзверы дома зачыненыя. 0
D-ve-- ---a z----nen---. D_____ d___ z___________ D-v-r- d-m- z-c-y-e-y-a- ------------------------ Dzvery doma zachynenyya.
Али прозори су отворени. Але----н---дчы-еныя. А__ в____ а_________ А-е в-к-ы а-ч-н-н-я- -------------------- Але вокны адчыненыя. 0
Ale v--n---d-hy-eny-a. A__ v____ a___________ A-e v-k-y a-c-y-e-y-a- ---------------------- Ale vokny adchynenyya.
Данас је вруће. С-н---го----. С____ г______ С-н-я г-р-ч-. ------------- Сёння горача. 0
Senn-a---r-ch-. S_____ g_______ S-n-y- g-r-c-a- --------------- Sennya goracha.
Ми идемо у дневну собу. Мы --зем-у -ылы п----. М_ і____ у ж___ п_____ М- і-з-м у ж-л- п-к-й- ---------------------- Мы ідзем у жылы пакой. 0
My-і-z-m-- -h-ly --ko-. M_ і____ u z____ p_____ M- і-z-m u z-y-y p-k-y- ----------------------- My іdzem u zhyly pakoy.
Тамо су софа и фотеља. Та--ё-ц- кан-па - -р-сл-. Т__ ё___ к_____ і к______ Т-м ё-ц- к-н-п- і к-э-л-. ------------------------- Там ёсць канапа і крэсла. 0
Ta- yost-’-ka---- і ------. T__ y_____ k_____ і k______ T-m y-s-s- k-n-p- і k-e-l-. --------------------------- Tam yosts’ kanapa і kresla.
Седните! Сядай-е--к-л-----ка! С_______ к___ л_____ С-д-й-е- к-л- л-с-а- -------------------- Сядайце, калі ласка! 0
Sy--a-t----ka-і---ska! S_________ k___ l_____ S-a-a-t-e- k-l- l-s-a- ---------------------- Syadaytse, kalі laska!
Тамо стоји мој компјутер. Та- ст--ц--мой камп--тэр. Т__ с_____ м__ к_________ Т-м с-а-ц- м-й к-м-’-т-р- ------------------------- Там стаіць мой камп’ютэр. 0
Tam----і-s---o--k-m--yu---. T__ s______ m__ k__________ T-m s-a-t-’ m-y k-m-’-u-e-. --------------------------- Tam staіts’ moy kamp’yuter.
Тамо стоји моја музичка линија. Там-стаіць -ой м---чн- цэнтр. Т__ с_____ м__ м______ ц_____ Т-м с-а-ц- м-й м-з-ч-ы ц-н-р- ----------------------------- Там стаіць мой музычны цэнтр. 0
T------іt-’--o- ---y-hny-ts-nt-. T__ s______ m__ m_______ t______ T-m s-a-t-’ m-y m-z-c-n- t-e-t-. -------------------------------- Tam staіts’ moy muzychny tsentr.
Телевизор је потпуно нов. Тэле-із-р-зу-і--но-ы. Т________ з____ н____ Т-л-в-з-р з-с-м н-в-. --------------------- Тэлевізар зусім новы. 0
T-l-v--ar zu--- --v-. T________ z____ n____ T-l-v-z-r z-s-m n-v-. --------------------- Televіzar zusіm novy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!