Рјечник

sr У кући   »   be У доме

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [семнаццаць]

17 [semnatstsats’]

У доме

[U dome]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Овде је наша кућа. В-сь --ш----. Вось наш дом. В-с- н-ш д-м- ------------- Вось наш дом. 0
V--- nas--dom. Vos’ nash dom. V-s- n-s- d-m- -------------- Vos’ nash dom.
Горе је кров. Н-в-рс- ---а-. Наверсе – дах. Н-в-р-е – д-х- -------------- Наверсе – дах. 0
N--e--e-– --kh. Naverse – dakh. N-v-r-e – d-k-. --------------- Naverse – dakh.
Доле је подрум. У-із- –--ад-а-. Унізе – падвал. У-і-е – п-д-а-. --------------- Унізе – падвал. 0
Unі---– -adval. Unіze – padval. U-і-e – p-d-a-. --------------- Unіze – padval.
Иза куће је врт. З- д-----–----. За домам – сад. З- д-м-м – с-д- --------------- За домам – сад. 0
Za-----m –-s--. Za domam – sad. Z- d-m-m – s-d- --------------- Za domam – sad.
Пред кућом нема улице. П-ра--д-м-м ---- д-----. Перад домам няма дарогі. П-р-д д-м-м н-м- д-р-г-. ------------------------ Перад домам няма дарогі. 0
P-r-d d-mam ny-ma ---o-і. Perad domam nyama darogі. P-r-d d-m-m n-a-a d-r-g-. ------------------------- Perad domam nyama darogі.
Поред куће је дрвеће. Кал------ ра----- д---ы. Каля дома растуць дрэвы. К-л- д-м- р-с-у-ь д-э-ы- ------------------------ Каля дома растуць дрэвы. 0
Kal-a-doma ---tut-’-----y. Kalya doma rastuts’ drevy. K-l-a d-m- r-s-u-s- d-e-y- -------------------------- Kalya doma rastuts’ drevy.
Овде је мој стан. В-с---ая ---т---. Вось мая кватэра. В-с- м-я к-а-э-а- ----------------- Вось мая кватэра. 0
V--’--a-- k-a--ra. Vos’ maya kvatera. V-s- m-y- k-a-e-a- ------------------ Vos’ maya kvatera.
Овде су кухиња и купатило. Во-ь --хн----ва--- п-кой. Вось кухня і ванны пакой. В-с- к-х-я і в-н-ы п-к-й- ------------------------- Вось кухня і ванны пакой. 0
V-s- ---hn-a-і-vann---ak--. Vos’ kukhnya і vanny pakoy. V-s- k-k-n-a і v-n-y p-k-y- --------------------------- Vos’ kukhnya і vanny pakoy.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Т-- -ы-ы -а--й - --ал-ня. Там жылы пакой і спальня. Т-м ж-л- п-к-й і с-а-ь-я- ------------------------- Там жылы пакой і спальня. 0
Tam--h----pakoy - sp-l-n--. Tam zhyly pakoy і spal’nya. T-m z-y-y p-k-y і s-a-’-y-. --------------------------- Tam zhyly pakoy і spal’nya.
Врата куће су затворена. Дз-еры д-м----чын-н-я. Дзверы дома зачыненыя. Д-в-р- д-м- з-ч-н-н-я- ---------------------- Дзверы дома зачыненыя. 0
Dzve-y --m---ac-y-e-yya. Dzvery doma zachynenyya. D-v-r- d-m- z-c-y-e-y-a- ------------------------ Dzvery doma zachynenyya.
Али прозори су отворени. Ал- вок---------ны-. Але вокны адчыненыя. А-е в-к-ы а-ч-н-н-я- -------------------- Але вокны адчыненыя. 0
A-e -ok-- --c--nen-ya. Ale vokny adchynenyya. A-e v-k-y a-c-y-e-y-a- ---------------------- Ale vokny adchynenyya.
Данас је вруће. С-н-- ---ача. Сёння горача. С-н-я г-р-ч-. ------------- Сёння горача. 0
Se-------r--h-. Sennya goracha. S-n-y- g-r-c-a- --------------- Sennya goracha.
Ми идемо у дневну собу. Мы---з-м у-жыл--па---. Мы ідзем у жылы пакой. М- і-з-м у ж-л- п-к-й- ---------------------- Мы ідзем у жылы пакой. 0
M- іd--m-- z-yl--p-koy. My іdzem u zhyly pakoy. M- і-z-m u z-y-y p-k-y- ----------------------- My іdzem u zhyly pakoy.
Тамо су софа и фотеља. Т-м--с---кан-п- - кр-с-а. Там ёсць канапа і крэсла. Т-м ё-ц- к-н-п- і к-э-л-. ------------------------- Там ёсць канапа і крэсла. 0
Ta- -osts--k-n-p--і---esla. Tam yosts’ kanapa і kresla. T-m y-s-s- k-n-p- і k-e-l-. --------------------------- Tam yosts’ kanapa і kresla.
Седните! Ся-а---, ----------! Сядайце, калі ласка! С-д-й-е- к-л- л-с-а- -------------------- Сядайце, калі ласка! 0
Sy--ayt-e,-k--і l---a! Syadaytse, kalі laska! S-a-a-t-e- k-l- l-s-a- ---------------------- Syadaytse, kalі laska!
Тамо стоји мој компјутер. Т---ст--ц----й--а---ют-р. Там стаіць мой камп’ютэр. Т-м с-а-ц- м-й к-м-’-т-р- ------------------------- Там стаіць мой камп’ютэр. 0
T-m-staі--- --y-k-m-’yut--. Tam staіts’ moy kamp’yuter. T-m s-a-t-’ m-y k-m-’-u-e-. --------------------------- Tam staіts’ moy kamp’yuter.
Тамо стоји моја музичка линија. Там---а--ь м-- м-з---ы ц-н-р. Там стаіць мой музычны цэнтр. Т-м с-а-ц- м-й м-з-ч-ы ц-н-р- ----------------------------- Там стаіць мой музычны цэнтр. 0
T----t--ts’ moy---zy--ny-ts--t-. Tam staіts’ moy muzychny tsentr. T-m s-a-t-’ m-y m-z-c-n- t-e-t-. -------------------------------- Tam staіts’ moy muzychny tsentr.
Телевизор је потпуно нов. Т--е----- з---м-н-вы. Тэлевізар зусім новы. Т-л-в-з-р з-с-м н-в-. --------------------- Тэлевізар зусім новы. 0
Tel--іza--zu-іm--ov-. Televіzar zusіm novy. T-l-v-z-r z-s-m n-v-. --------------------- Televіzar zusіm novy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!