Рјечник

sr У кући   »   mk Во куќа

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [седумнаесет]

17 [syedoomnayesyet]

Во куќа

[Vo kookja]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Овде је наша кућа. Ев- ја наш-та--уќ-. Еве ја нашата куќа. Е-е ј- н-ш-т- к-ќ-. ------------------- Еве ја нашата куќа. 0
Yev-e -- -as-at- k-okj-. Yevye јa nashata kookja. Y-v-e ј- n-s-a-a k-o-j-. ------------------------ Yevye јa nashata kookja.
Горе је кров. Го-е е п---и--т. Горе е покривот. Г-р- е п-к-и-о-. ---------------- Горе е покривот. 0
Guor-e -e ---rivot. Guorye ye pokrivot. G-o-y- y- p-k-i-o-. ------------------- Guorye ye pokrivot.
Доле је подрум. Д--- - подрум-т. Долу е подрумот. Д-л- е п-д-у-о-. ---------------- Долу е подрумот. 0
D---o-ye-po-roo-o-. Doloo ye podroomot. D-l-o y- p-d-o-m-t- ------------------- Doloo ye podroomot.
Иза куће је врт. Позад----ќ--- --а--рад-н-. Позади куќата има градина. П-з-д- к-ќ-т- и-а г-а-и-а- -------------------------- Позади куќата има градина. 0
Poza-i -o-kja-- -ma-g--a--na. Pozadi kookjata ima guradina. P-z-d- k-o-j-t- i-a g-r-d-n-. ----------------------------- Pozadi kookjata ima guradina.
Пред кућом нема улице. Пр---к-ќат- -е-а у---а. Пред куќата нема улица. П-е- к-ќ-т- н-м- у-и-а- ----------------------- Пред куќата нема улица. 0
P---- -o-----a-n-e----o---za. Pryed kookjata nyema oolitza. P-y-d k-o-j-t- n-e-a o-l-t-a- ----------------------------- Pryed kookjata nyema oolitza.
Поред куће је дрвеће. П-к-ај ---а-а им----в-а. Покрај куќата има дрвја. П-к-а- к-ќ-т- и-а д-в-а- ------------------------ Покрај куќата има дрвја. 0
Pokr-- --o--a-a --- ---јa. Pokraј kookjata ima drvјa. P-k-a- k-o-j-t- i-a d-v-a- -------------------------- Pokraј kookjata ima drvјa.
Овде је мој стан. Ев---о -о--- ----. Еве го мојот стан. Е-е г- м-ј-т с-а-. ------------------ Еве го мојот стан. 0
Yev---guo moјo- -t--. Yevye guo moјot stan. Y-v-e g-o m-ј-t s-a-. --------------------- Yevye guo moјot stan.
Овде су кухиња и купатило. О--- с--к-јн-та и---њат-. Овде се кујната и бањата. О-д- с- к-ј-а-а и б-њ-т-. ------------------------- Овде се кујната и бањата. 0
O-dy---ye k-o----- --b-њ-t-. Ovdye sye kooјnata i baњata. O-d-e s-e k-o-n-t- i b-њ-t-. ---------------------------- Ovdye sye kooјnata i baњata.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Та-- се---е---т- -об--и сп-л---- --ба. Таму се дневната соба и спалната соба. Т-м- с- д-е-н-т- с-б- и с-а-н-т- с-б-. -------------------------------------- Таму се дневната соба и спалната соба. 0
T---o--ye -ny-vn-t---ob--- ------ta -oba. Tamoo sye dnyevnata soba i spalnata soba. T-m-o s-e d-y-v-a-a s-b- i s-a-n-t- s-b-. ----------------------------------------- Tamoo sye dnyevnata soba i spalnata soba.
Врата куће су затворена. В--зн-т- врата-- зат-о-ена. Влезната врата е затворена. В-е-н-т- в-а-а е з-т-о-е-а- --------------------------- Влезната врата е затворена. 0
V-y---at-----ta--e z-tvo--ena. Vlyeznata vrata ye zatvoryena. V-y-z-a-a v-a-a y- z-t-o-y-n-. ------------------------------ Vlyeznata vrata ye zatvoryena.
Али прозори су отворени. Н---р------те-се о--о--н-. Но прозорците се отворени. Н- п-о-о-ц-т- с- о-в-р-н-. -------------------------- Но прозорците се отворени. 0
No -r--ortzit-e---e-ot--ry--i. No prozortzitye sye otvoryeni. N- p-o-o-t-i-y- s-e o-v-r-e-i- ------------------------------ No prozortzitye sye otvoryeni.
Данас је вруће. Д--ес е -е--о. Денес е жешко. Д-н-с е ж-ш-о- -------------- Денес е жешко. 0
D-enye- -----eshk-. Dyenyes ye ʐyeshko. D-e-y-s y- ʐ-e-h-o- ------------------- Dyenyes ye ʐyeshko.
Ми идемо у дневну собу. Н-е-----е -о дн------ --б-. Ние одиме во дневната соба. Н-е о-и-е в- д-е-н-т- с-б-. --------------------------- Ние одиме во дневната соба. 0
N-y--od-m-- vo --y--n-ta---b-. Niye odimye vo dnyevnata soba. N-y- o-i-y- v- d-y-v-a-a s-b-. ------------------------------ Niye odimye vo dnyevnata soba.
Тамо су софа и фотеља. Та-у-им- -дна -о-----една фотељ-. Таму има една софа и една фотеља. Т-м- и-а е-н- с-ф- и е-н- ф-т-љ-. --------------------------------- Таму има една софа и една фотеља. 0
Ta--o ----y-d-a s----i-yedn- fo-ye--a. Tamoo ima yedna sofa i yedna fotyelja. T-m-o i-a y-d-a s-f- i y-d-a f-t-e-j-. -------------------------------------- Tamoo ima yedna sofa i yedna fotyelja.
Седните! Седне-е! Седнете! С-д-е-е- -------- Седнете! 0
Syed-y--y-! Syednyetye! S-e-n-e-y-! ----------- Syednyetye!
Тамо стоји мој компјутер. Т--у ст-и --јот --м-јуте-. Таму стои мојот компјутер. Т-м- с-о- м-ј-т к-м-ј-т-р- -------------------------- Таму стои мојот компјутер. 0
Tam-- sto--moјo-----pјoo-y-r. Tamoo stoi moјot kompјootyer. T-m-o s-o- m-ј-t k-m-ј-o-y-r- ----------------------------- Tamoo stoi moјot kompјootyer.
Тамо стоји моја музичка линија. Т--- --ои-мо--- -т------ред. Таму стои мојот стерео уред. Т-м- с-о- м-ј-т с-е-е- у-е-. ---------------------------- Таму стои мојот стерео уред. 0
T---o -t-i-m---t-s-ye-y---oor--d. Tamoo stoi moјot styeryeo ooryed. T-m-o s-o- m-ј-t s-y-r-e- o-r-e-. --------------------------------- Tamoo stoi moјot styeryeo ooryed.
Телевизор је потпуно нов. Те-е--зо-о- ---о-е---н--. Телевизорот е сосема нов. Т-л-в-з-р-т е с-с-м- н-в- ------------------------- Телевизорот е сосема нов. 0
T-e--e-iz-r-- ye-s-s---a----. Tyelyevizorot ye sosyema nov. T-e-y-v-z-r-t y- s-s-e-a n-v- ----------------------------- Tyelyevizorot ye sosyema nov.

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!