Рјечник

sr У кући   »   ru В доме

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [семнадцать]

17 [semnadtsatʹ]

В доме

[V dome]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Овде је наша кућа. Эт--н-- --м. Э__ н__ д___ Э-о н-ш д-м- ------------ Это наш дом. 0
E-- ---h dom. E__ n___ d___ E-o n-s- d-m- ------------- Eto nash dom.
Горе је кров. К-ыш- -------. К____ н_______ К-ы-а н-в-р-у- -------------- Крыша наверху. 0
K-y--a nav-r---. K_____ n________ K-y-h- n-v-r-h-. ---------------- Krysha naverkhu.
Доле је подрум. Вн--у п--ва-. В____ п______ В-и-у п-д-а-. ------------- Внизу подвал. 0
Vni-u po----. V____ p______ V-i-u p-d-a-. ------------- Vnizu podval.
Иза куће је врт. З- -омом-са-. З_ д____ с___ З- д-м-м с-д- ------------- За домом сад. 0
Z- d-mo-----. Z_ d____ s___ Z- d-m-m s-d- ------------- Za domom sad.
Пред кућом нема улице. П---д д-мо- нет------. П____ д____ н__ у_____ П-р-д д-м-м н-т у-и-ы- ---------------------- Перед домом нет улицы. 0
P-red-d-----n-----i---. P____ d____ n__ u______ P-r-d d-m-m n-t u-i-s-. ----------------------- Pered domom net ulitsy.
Поред куће је дрвеће. Р--о- с д--ом ----вь-. Р____ с д____ д_______ Р-д-м с д-м-м д-р-в-я- ---------------------- Рядом с домом деревья. 0
R---o--- do-o- d-r---ya. R_____ s d____ d________ R-a-o- s d-m-m d-r-v-y-. ------------------------ Ryadom s domom derevʹya.
Овде је мој стан. Э---моя-к-а----а. Э__ м__ к________ Э-о м-я к-а-т-р-. ----------------- Это моя квартира. 0
E-- -oya--v--tira. E__ m___ k________ E-o m-y- k-a-t-r-. ------------------ Eto moya kvartira.
Овде су кухиња и купатило. З-ес- ку--я-и---н-ая---м--т-. З____ к____ и в_____ к_______ З-е-ь к-х-я и в-н-а- к-м-а-а- ----------------------------- Здесь кухня и ванная комната. 0
Zdesʹ-ku-h--a i--a-n--a-ko--a-a. Z____ k______ i v______ k_______ Z-e-ʹ k-k-n-a i v-n-a-a k-m-a-a- -------------------------------- Zdesʹ kukhnya i vannaya komnata.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Та- го--и--- и -па-ьня. Т__ г_______ и с_______ Т-м г-с-и-а- и с-а-ь-я- ----------------------- Там гостиная и спальня. 0
T-- g---i--y--- s--lʹ--a. T__ g________ i s________ T-m g-s-i-a-a i s-a-ʹ-y-. ------------------------- Tam gostinaya i spalʹnya.
Врата куће су затворена. В-о---я-д-е---за--рт-. В______ д____ з_______ В-о-н-я д-е-ь з-п-р-а- ---------------------- Входная дверь заперта. 0
V-h-d-a---dv--ʹ-za---ta. V________ d____ z_______ V-h-d-a-a d-e-ʹ z-p-r-a- ------------------------ Vkhodnaya dverʹ zaperta.
Али прозори су отворени. Н--окн----к--ты. Н_ о___ о_______ Н- о-н- о-к-ы-ы- ---------------- Но окна открыты. 0
No -kna--t--yt-. N_ o___ o_______ N- o-n- o-k-y-y- ---------------- No okna otkryty.
Данас је вруће. Сегод-- --р--. С______ ж_____ С-г-д-я ж-р-о- -------------- Сегодня жарко. 0
S-g-dn-a zh-r-o. S_______ z______ S-g-d-y- z-a-k-. ---------------- Segodnya zharko.
Ми идемо у дневну собу. Мы--д-м в-г----ну-. М_ и___ в г________ М- и-ё- в г-с-и-у-. ------------------- Мы идём в гостиную. 0
My-i--m v --s--nuyu. M_ i___ v g_________ M- i-ë- v g-s-i-u-u- -------------------- My idëm v gostinuyu.
Тамо су софа и фотеља. Т-м--т-ят----ан---кр---о. Т__ с____ д____ и к______ Т-м с-о-т д-в-н и к-е-л-. ------------------------- Там стоят диван и кресло. 0
Tam-sto--t divan i ---s--. T__ s_____ d____ i k______ T-m s-o-a- d-v-n i k-e-l-. -------------------------- Tam stoyat divan i kreslo.
Седните! С-дите--! С________ С-д-т-с-! --------- Садитесь! 0
Saditesʹ! S________ S-d-t-s-! --------- Saditesʹ!
Тамо стоји мој компјутер. Там-ст--т-мой-к-м-ь-тер. Т__ с____ м__ к_________ Т-м с-о-т м-й к-м-ь-т-р- ------------------------ Там стоит мой компьютер. 0
Ta--st-it--o----m---uter. T__ s____ m__ k__________ T-m s-o-t m-y k-m-ʹ-u-e-. ------------------------- Tam stoit moy kompʹyuter.
Тамо стоји моја музичка линија. Та- ------м-- с--р-- уста---к-. Т__ с____ м__ с_____ у_________ Т-м с-о-т м-я с-е-е- у-т-н-в-а- ------------------------------- Там стоит моя стерео установка. 0
T----t-it m-y--ster-- --t-nov--. T__ s____ m___ s_____ u_________ T-m s-o-t m-y- s-e-e- u-t-n-v-a- -------------------------------- Tam stoit moya stereo ustanovka.
Телевизор је потпуно нов. Т-л--изо--с--е--ен-- -ов--. Т________ с_________ н_____ Т-л-в-з-р с-в-р-е-н- н-в-й- --------------------------- Телевизор совершенно новый. 0
Tel-v-z-r s-ver-----o--o---. T________ s__________ n_____ T-l-v-z-r s-v-r-h-n-o n-v-y- ---------------------------- Televizor sovershenno novyy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!