Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   bs Zavisne rečenice sa da li

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa da li

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Не знам да ли ме он воли. N- -na- -a li me o--v-li. Ne znam da li me on voli. N- z-a- d- l- m- o- v-l-. ------------------------- Ne znam da li me on voli. 0
Не знам да ли ће се он вратити. Ne z--- d---i -e--- on--ra--ti. Ne znam da li će se on vratiti. N- z-a- d- l- ć- s- o- v-a-i-i- ------------------------------- Ne znam da li će se on vratiti. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Ne znam-da -- -e me-n-zvati. Ne znam da li će me nazvati. N- z-a- d- l- ć- m- n-z-a-i- ---------------------------- Ne znam da li će me nazvati. 0
Да ли ме он ипак воли? D- -i o- men- -pak-vol-? Da li on mene ipak voli? D- l- o- m-n- i-a- v-l-? ------------------------ Da li on mene ipak voli? 0
Да ли ће се он вратити? D--li--e--- on---ak vra----? Da li će se on ipak vratiti? D- l- ć- s- o- i-a- v-a-i-i- ---------------------------- Da li će se on ipak vratiti? 0
Да ли ће ме он позвати? Da--- će m---n-ip-k n-z---i? Da li će me on ipak nazvati? D- l- ć- m- o- i-a- n-z-a-i- ---------------------------- Da li će me on ipak nazvati? 0
Питам се да ли он мисли на мене. P-t-- -- -a-l- o--m-sli-na -e--. Pitam se da li on misli na mene. P-t-m s- d- l- o- m-s-i n- m-n-. -------------------------------- Pitam se da li on misli na mene. 0
Питам се да ли он има другу. P-t----e d---- -n --a---ug-. Pitam se da li on ima drugu. P-t-m s- d- l- o- i-a d-u-u- ---------------------------- Pitam se da li on ima drugu. 0
Питам се да ли он лаже. Pi-----e----li on la--. Pitam se da li on laže. P-t-m s- d- l- o- l-ž-. ----------------------- Pitam se da li on laže. 0
Мисли ли он ипак на мене? Misl- li-on--pak n- mene? Misli li on ipak na mene? M-s-i l- o- i-a- n- m-n-? ------------------------- Misli li on ipak na mene? 0
Има ли он ипак неку другу? I----i-----pak nek- --ug-? Ima li on ipak neku drugu? I-a l- o- i-a- n-k- d-u-u- -------------------------- Ima li on ipak neku drugu? 0
Говори ли он ипак истину? K--e--i on-i--k -st-nu? Kaže li on ipak istinu? K-ž- l- o- i-a- i-t-n-? ----------------------- Kaže li on ipak istinu? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. S-mn--m--a-li-m- o- s--arn------. Sumnjam da li me on stvarno voli. S-m-j-m d- l- m- o- s-v-r-o v-l-. --------------------------------- Sumnjam da li me on stvarno voli. 0
Сумњам да ли ће ми писати. S-m-jam-da li ---mi -i----. Sumnjam da li će mi pisati. S-m-j-m d- l- ć- m- p-s-t-. --------------------------- Sumnjam da li će mi pisati. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. S-m-ja- -a l- ć- -- ---ni-i. Sumnjam da li će me oženiti. S-m-j-m d- l- ć- m- o-e-i-i- ---------------------------- Sumnjam da li će me oženiti. 0
Да ли ме он стварно воли? Da-l--o--mene -t-a--o vol-? Da li on mene stvarno voli? D- l- o- m-n- s-v-r-o v-l-? --------------------------- Da li on mene stvarno voli? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Da -i--e mi-ip---pis-ti? Da li će mi ipak pisati? D- l- ć- m- i-a- p-s-t-? ------------------------ Da li će mi ipak pisati? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Da -- će-m- ---k-ožen--i? Da li će me ipak oženiti? D- l- ć- m- i-a- o-e-i-i- ------------------------- Da li će me ipak oženiti? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...