Рјечник

sr У кући   »   cs V dome

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [sedmnáct]

V dome

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Овде је наша кућа. Tot- je n-š d-m. T___ j_ n__ d___ T-t- j- n-š d-m- ---------------- Toto je náš dům. 0
Горе је кров. Na---e-je s-ř-c-a. N_____ j_ s_______ N-h-ř- j- s-ř-c-a- ------------------ Nahoře je střecha. 0
Доле је подрум. D----j---kle-. D___ j_ s_____ D-l- j- s-l-p- -------------- Dole je sklep. 0
Иза куће је врт. Z- -omem je-za-r-d-. Z_ d____ j_ z_______ Z- d-m-m j- z-h-a-a- -------------------- Za domem je zahrada. 0
Пред кућом нема улице. Př-d -o----neve-e-žád-á -e--a. P___ d____ n_____ ž____ c_____ P-e- d-m-m n-v-d- ž-d-á c-s-a- ------------------------------ Před domem nevede žádná cesta. 0
Поред куће је дрвеће. V---- dom- -s-u s-ro--. V____ d___ j___ s______ V-d-e d-m- j-o- s-r-m-. ----------------------- Vedle domu jsou stromy. 0
Овде је мој стан. T-t--je -ů- b-t. T___ j_ m__ b___ T-t- j- m-j b-t- ---------------- Toto je můj byt. 0
Овде су кухиња и купатило. Ta-- -- k--h--ě --k-----na. T___ j_ k______ a k________ T-d- j- k-c-y-ě a k-u-e-n-. --------------------------- Tady je kuchyně a koupelna. 0
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. T-- ----b--ák --ložn-c-. T__ j_ o_____ a l_______ T-m j- o-ý-á- a l-ž-i-e- ------------------------ Tam je obývák a ložnice. 0
Врата куће су затворена. Do--vn- --eře----u za-ře-é. D______ d____ j___ z_______ D-m-v-í d-e-e j-o- z-v-e-é- --------------------------- Domovní dveře jsou zavřené. 0
Али прозори су отворени. Al--o--a----- --e--e--. A__ o___ j___ o________ A-e o-n- j-o- o-e-ř-n-. ----------------------- Ale okna jsou otevřená. 0
Данас је вруће. D--s-je -or--. D___ j_ h_____ D-e- j- h-r-o- -------------- Dnes je horko. 0
Ми идемо у дневну собу. Jde-e -- ob-v-k-. J____ d_ o_______ J-e-e d- o-ý-á-u- ----------------- Jdeme do obýváku. 0
Тамо су софа и фотеља. J----m -oho-k- --kř--lo. J_ t__ p______ a k______ J- t-m p-h-v-a a k-e-l-. ------------------------ Je tam pohovka a křeslo. 0
Седните! Posa-t--se! P______ s__ P-s-ď-e s-! ----------- Posaďte se! 0
Тамо стоји мој компјутер. T-m-s---- můj -----ač. T__ s____ m__ p_______ T-m s-o-í m-j p-č-t-č- ---------------------- Tam stojí můj počítač. 0
Тамо стоји моја музичка линија. Tam ------moj- -t-reo-v--. T__ s____ m___ s_____ v___ T-m s-o-í m-j- s-e-e- v-ž- -------------------------- Tam stojí moje stereo věž. 0
Телевизор је потпуно нов. Ta t--ev-z--j----lně----á. T_ t_______ j_ ú____ n____ T- t-l-v-z- j- ú-l-ě n-v-. -------------------------- Ta televize je úplně nová. 0

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!