Рјечник

sr У кући   »   cs V dome

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [sedmnáct]

V dome

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Овде је наша кућа. T-t---e--á- -ům. Toto je náš dům. T-t- j- n-š d-m- ---------------- Toto je náš dům. 0
Горе је кров. N-hoře ---s-ře--a. Nahoře je střecha. N-h-ř- j- s-ř-c-a- ------------------ Nahoře je střecha. 0
Доле је подрум. Do-- ------ep. Dole je sklep. D-l- j- s-l-p- -------------- Dole je sklep. 0
Иза куће је врт. Za-d--e---e z-h---a. Za domem je zahrada. Z- d-m-m j- z-h-a-a- -------------------- Za domem je zahrada. 0
Пред кућом нема улице. P-ed-d-m-m-n--ed----d-- ----a. Před domem nevede žádná cesta. P-e- d-m-m n-v-d- ž-d-á c-s-a- ------------------------------ Před domem nevede žádná cesta. 0
Поред куће је дрвеће. V-d-e--om--js-u-----m-. Vedle domu jsou stromy. V-d-e d-m- j-o- s-r-m-. ----------------------- Vedle domu jsou stromy. 0
Овде је мој стан. T-t--je můj by-. Toto je můj byt. T-t- j- m-j b-t- ---------------- Toto je můj byt. 0
Овде су кухиња и купатило. T----j--k-chy-ě-a-ko-----a. Tady je kuchyně a koupelna. T-d- j- k-c-y-ě a k-u-e-n-. --------------------------- Tady je kuchyně a koupelna. 0
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Ta---e-ob--ák ----žni-e. Tam je obývák a ložnice. T-m j- o-ý-á- a l-ž-i-e- ------------------------ Tam je obývák a ložnice. 0
Врата куће су затворена. Dom--ní --e-e--s-- --v-e--. Domovní dveře jsou zavřené. D-m-v-í d-e-e j-o- z-v-e-é- --------------------------- Domovní dveře jsou zavřené. 0
Али прозори су отворени. Al---k-- -s-----ev-e--. Ale okna jsou otevřená. A-e o-n- j-o- o-e-ř-n-. ----------------------- Ale okna jsou otevřená. 0
Данас је вруће. Dnes j- -----. Dnes je horko. D-e- j- h-r-o- -------------- Dnes je horko. 0
Ми идемо у дневну собу. Jd-----o-ob--á--. Jdeme do obýváku. J-e-e d- o-ý-á-u- ----------------- Jdeme do obýváku. 0
Тамо су софа и фотеља. J- tam p-ho-k--- kř---o. Je tam pohovka a křeslo. J- t-m p-h-v-a a k-e-l-. ------------------------ Je tam pohovka a křeslo. 0
Седните! Po---t---e! Posaďte se! P-s-ď-e s-! ----------- Posaďte se! 0
Тамо стоји мој компјутер. T-- s-o-í -ůj-počí---. Tam stojí můj počítač. T-m s-o-í m-j p-č-t-č- ---------------------- Tam stojí můj počítač. 0
Тамо стоји моја музичка линија. T-- sto-í-m--- --e--o-vě-. Tam stojí moje stereo věž. T-m s-o-í m-j- s-e-e- v-ž- -------------------------- Tam stojí moje stereo věž. 0
Телевизор је потпуно нов. Ta tel-v-ze-je ú---- --vá. Ta televize je úplně nová. T- t-l-v-z- j- ú-l-ě n-v-. -------------------------- Ta televize je úplně nová. 0

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!