Рјечник

sr Везници 1   »   bs Veznici 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [devedeset i četiri]

Veznici 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Чекај док киша не престане. Č---- -----i------p--s-ane. Č____ d__ k___ n_ p________ Č-k-j d-k k-š- n- p-e-t-n-. --------------------------- Čekaj dok kiša ne prestane. 0
Чекај док завршим. Če-aj-d-k--a-r-i-. Č____ d__ z_______ Č-k-j d-k z-v-š-m- ------------------ Čekaj dok završim. 0
Чекај док се он не врати. Ček----ok ----n-ne-vr-t-. Č____ d__ s_ o_ n_ v_____ Č-k-j d-k s- o- n- v-a-i- ------------------------- Čekaj dok se on ne vrati. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. J- če-a- ------ se--o-- ne--suš-. J_ č____ d__ m_ s_ k___ n_ o_____ J- č-k-m d-k m- s- k-s- n- o-u-i- --------------------------------- Ja čekam dok mi se kosa ne osuši. 0
Ја чекам док се филм не заврши. J---ekam-do---e -ilm -------š-. J_ č____ d__ s_ f___ n_ z______ J- č-k-m d-k s- f-l- n- z-v-š-. ------------------------------- Ja čekam dok se film ne završi. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Ja-č--a- --- na-se---oru n---ud- ---en-. J_ č____ d__ n_ s_______ n_ b___ z______ J- č-k-m d-k n- s-m-f-r- n- b-d- z-l-n-. ---------------------------------------- Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno. 0
Када путујеш на годишњи одмор? Ka---p-t--e- -----dišn---odmor? K___ p______ n_ g_______ o_____ K-d- p-t-j-š n- g-d-š-j- o-m-r- ------------------------------- Kada putuješ na godišnji odmor? 0
Још пре летњег распуста? J-š---ije-lje-n-g -a-p-st-? J__ p____ l______ r________ J-š p-i-e l-e-n-g r-s-u-t-? --------------------------- Još prije ljetnog raspusta? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. Da,-još--ri-e----o ---ne ljet-i---s--st. D__ j__ p____ n___ p____ l_____ r_______ D-, j-š p-i-e n-g- p-č-e l-e-n- r-s-u-t- ---------------------------------------- Da, još prije nego počne ljetni raspust. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. P-p-a-- krov---ri-e-neg---to-p------i-a. P______ k____ p____ n___ š__ p____ z____ P-p-a-i k-o-, p-i-e n-g- š-o p-č-e z-m-. ---------------------------------------- Popravi krov, prije nego što počne zima. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Op-ri--u--,-p--j- ne-o---o----dneš-z-----. O____ r____ p____ n___ š__ s______ z_ s___ O-e-i r-k-, p-i-e n-g- š-o s-e-n-š z- s-o- ------------------------------------------ Operi ruke, prije nego što sjedneš za sto. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. Zatvo-i p-ozor- p--je--eg---t- --ađ-š. Z______ p______ p____ n___ š__ i______ Z-t-o-i p-o-o-, p-i-e n-g- š-o i-a-e-. -------------------------------------- Zatvori prozor, prije nego što izađeš. 0
Када ћеш доћи кући? Kada ----d--- --ć-? K___ ć__ d___ k____ K-d- ć-š d-ć- k-ć-? ------------------- Kada ćeš doći kući? 0
Након наставе? Nako- n----ve? N____ n_______ N-k-n n-s-a-e- -------------- Nakon nastave? 0
Да, након што се настава заврши. Da--na--- -t- s- na----a ---rši. D__ n____ š__ s_ n______ z______ D-, n-k-n š-o s- n-s-a-a z-v-š-. -------------------------------- Da, nakon što se nastava završi. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. N-k---što -- -m-o n--god-, on----- -ije--o--o -a-iti. N____ š__ j_ i___ n_______ o_ v___ n___ m____ r______ N-k-n š-o j- i-a- n-z-o-u- o- v-š- n-j- m-g-o r-d-t-. ----------------------------------------------------- Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Na-on što -- -z-u----p--a-, on je o-iš-o-u--m--ik-. N____ š__ j_ i______ p_____ o_ j_ o_____ u A_______ N-k-n š-o j- i-g-b-o p-s-o- o- j- o-i-a- u A-e-i-u- --------------------------------------------------- Nakon što je izgubio posao, on je otišao u Ameriku. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. N-kon--------o----o u-Am--i------ -----o-atio. N____ š__ j_ o_____ u A_______ o_ s_ o________ N-k-n š-o j- o-i-a- u A-e-i-u- o- s- o-o-a-i-. ---------------------------------------------- Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio. 0

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...