Knjiga fraza

bs U kući   »   sr У кући

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [седамнаест]

17 [sedamnaest]

У кући

[U kući]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Ovdje je naša kuća. Ов-е -- --ш---ућа. О___ ј_ н___ к____ О-д- ј- н-ш- к-ћ-. ------------------ Овде је наша кућа. 0
Ov----e----a --ć-. O___ j_ n___ k____ O-d- j- n-š- k-c-a- ------------------- Ovde je naša kuća.
Gore je krov. Го-- -е-к---. Г___ ј_ к____ Г-р- ј- к-о-. ------------- Горе је кров. 0
G--e-je -rov. G___ j_ k____ G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov.
Dolje je podrum. Д--е -е---д-у-. Д___ ј_ п______ Д-л- ј- п-д-у-. --------------- Доле је подрум. 0
D-le-j- p-dru-. D___ j_ p______ D-l- j- p-d-u-. --------------- Dole je podrum.
Iza kuće je vrt. Иза -ућ---- --т. И__ к___ ј_ в___ И-а к-ћ- ј- в-т- ---------------- Иза куће је врт. 0
I-------e-j- -rt. I__ k___ j_ v___ I-a k-c-e j- v-t- ----------------- Iza kuće je vrt.
Pred kućom nema ulice. П--- -у-ом-нема------. П___ к____ н___ у_____ П-е- к-ћ-м н-м- у-и-е- ---------------------- Пред кућом нема улице. 0
Pred-kućo- -ema--l-ce. P___ k____ n___ u_____ P-e- k-c-o- n-m- u-i-e- ----------------------- Pred kućom nema ulice.
Pored kuće je drveće. П--ед--у-е ј- др-еће. П____ к___ ј_ д______ П-р-д к-ћ- ј- д-в-ћ-. --------------------- Поред куће је дрвеће. 0
Por-d--u--- je d--eć-. P____ k___ j_ d______ P-r-d k-c-e j- d-v-c-e- ----------------------- Pored kuće je drveće.
Ovdje je moj stan. О-д--ј--м-- --а-. О___ ј_ м__ с____ О-д- ј- м-ј с-а-. ----------------- Овде је мој стан. 0
O--e-j- -oj--t--. O___ j_ m__ s____ O-d- j- m-j s-a-. ----------------- Ovde je moj stan.
Ovdje su kuhinja i kupatilo. О-------ку--ња --куп-т-л-. О___ с_ к_____ и к________ О-д- с- к-х-њ- и к-п-т-л-. -------------------------- Овде су кухиња и купатило. 0
O-de s-------ja - kup-tilo. O___ s_ k______ i k________ O-d- s- k-h-n-a i k-p-t-l-. --------------------------- Ovde su kuhinja i kupatilo.
Tamo je dnevna soba i spavaća soba. Т----ј- д-евн- -об- и спа--ћ--соб-. Т___ ј_ д_____ с___ и с______ с____ Т-м- ј- д-е-н- с-б- и с-а-а-а с-б-. ----------------------------------- Тамо је дневна соба и спаваћа соба. 0
Ta-o-j----e--- -o-- i -pa-ać- s-b-. T___ j_ d_____ s___ i s______ s____ T-m- j- d-e-n- s-b- i s-a-a-́- s-b-. ------------------------------------ Tamo je dnevna soba i spavaća soba.
Vrata kuće su zatvorena. В-а-а ку-е с- ----оре-а. В____ к___ с_ з_________ В-а-а к-ћ- с- з-т-о-е-а- ------------------------ Врата куће су затворена. 0
Vr----ku-́e-s----t--re--. V____ k___ s_ z_________ V-a-a k-c-e s- z-t-o-e-a- ------------------------- Vrata kuće su zatvorena.
Ali prozori su otvoreni. Ал--про-о---су --в--ени. А__ п______ с_ о________ А-и п-о-о-и с- о-в-р-н-. ------------------------ Али прозори су отворени. 0
Al- -r----i ----t-oreni. A__ p______ s_ o________ A-i p-o-o-i s- o-v-r-n-. ------------------------ Ali prozori su otvoreni.
Danas je vruće. Д---- -е---у-е. Д____ ј_ в_____ Д-н-с ј- в-у-е- --------------- Данас је вруће. 0
Da-as ---vruć-. D____ j_ v_____ D-n-s j- v-u-́-. ---------------- Danas je vruće.
Mi idemo u dnevnu sobu. М- ид-мо-- -н--ну----у. М_ и____ у д_____ с____ М- и-е-о у д-е-н- с-б-. ----------------------- Ми идемо у дневну собу. 0
Mi --em- - -n--n--s---. M_ i____ u d_____ s____ M- i-e-o u d-e-n- s-b-. ----------------------- Mi idemo u dnevnu sobu.
Tamo je sofa i fotelja. Там--с---о-а - ф--ељ-. Т___ с_ с___ и ф______ Т-м- с- с-ф- и ф-т-љ-. ---------------------- Тамо су софа и фотеља. 0
T------ sofa - fo---ja. T___ s_ s___ i f_______ T-m- s- s-f- i f-t-l-a- ----------------------- Tamo su sofa i fotelja.
Sjednite! Седн-т-! С_______ С-д-и-е- -------- Седните! 0
S-dni-e! S_______ S-d-i-e- -------- Sednite!
Tamo stoji moj kompjuter. Т-мо стоји--ој-ко--јут--. Т___ с____ м__ к_________ Т-м- с-о-и м-ј к-м-ј-т-р- ------------------------- Тамо стоји мој компјутер. 0
T--- s--ji --- ko-pju--r. T___ s____ m__ k_________ T-m- s-o-i m-j k-m-j-t-r- ------------------------- Tamo stoji moj kompjuter.
Tamo stoji moja muzička linija. Т-м--сто-- -о-а--у--чка-------. Т___ с____ м___ м______ л______ Т-м- с-о-и м-ј- м-з-ч-а л-н-ј-. ------------------------------- Тамо стоји моја музичка линија. 0
Ta-- -t-j- m--a -uzi--a-li--ja. T___ s____ m___ m______ l______ T-m- s-o-i m-j- m-z-č-a l-n-j-. ------------------------------- Tamo stoji moja muzička linija.
Televizor je potpuno nov. Тел---з----- п-------но-. Т________ ј_ п______ н___ Т-л-в-з-р ј- п-т-у-о н-в- ------------------------- Телевизор је потпуно нов. 0
Te---i-----------un- -ov. T________ j_ p______ n___ T-l-v-z-r j- p-t-u-o n-v- ------------------------- Televizor je potpuno nov.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik, na primjer, ima jako puno riječi. Takođe ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebalo da ima više od milion riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španlski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika takođe zavisi od njegove istorije. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Naučni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja hemije sadrži hiljade riječi. U gotovo svim jezicima duže riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovno koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Da li ste to znali?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 miliona ljudi je hebrejski maternji jezik. Savremeni hebrejski je, međutim, vještački stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Ko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske historije. Isprobajte ga!