Рјечник
У кући » In en om die huis
-
SR
српски
- AR арапски
- DE немачки
- EN енглески (US)
- EN енглески (UK)
- ES шпански
- FR француски
- IT италијански
- JA јапански
- PT португалски (PT)
- PT португалски (BR)
- ZH кинески (поједностављени)
- AD адигхе
- AM амхарски
- BE белоруски
- BG бугарски
- BN бенгалски
- BS босански
- CA каталонски
- CS чешки
- DA дански
- EL грчки
- EO есперанто
- ET естонски
- FA персијски
- FI фински
- HE хебрејски
- HI хинди
- HR хрватски
- HU мађарски
- HY јерменски
- ID индонежански
- KA грузијски
- KK казахстански
- KN канада
- KO корејски
- KU курдски (курмањи)
- KY киргиски
- LT литвански
- LV летонски
- MK македонски
- MR марати
- NL холандски
- NN нинорск
- NO норвешки
- PA пунџаби
- PL пољски
- RO румунски
- RU руски
- SK словачки
- SL словеначки
- SQ албански
- SR српски
- SV шведски
- TA тамилски
- TE телугу
- TH тајски
- TI тигриња
- TL тагалог
- TR турски
- UK украјински
- UR урду
- VI вијетнамски
-
AF
африкански
- AR арапски
- DE немачки
- EN енглески (US)
- EN енглески (UK)
- ES шпански
- FR француски
- IT италијански
- JA јапански
- PT португалски (PT)
- PT португалски (BR)
- ZH кинески (поједностављени)
- AD адигхе
- AF африкански
- AM амхарски
- BE белоруски
- BG бугарски
- BN бенгалски
- BS босански
- CA каталонски
- CS чешки
- DA дански
- EL грчки
- EO есперанто
- ET естонски
- FA персијски
- FI фински
- HE хебрејски
- HI хинди
- HR хрватски
- HU мађарски
- HY јерменски
- ID индонежански
- KA грузијски
- KK казахстански
- KN канада
- KO корејски
- KU курдски (курмањи)
- KY киргиски
- LT литвански
- LV летонски
- MK македонски
- MR марати
- NL холандски
- NN нинорск
- NO норвешки
- PA пунџаби
- PL пољски
- RO румунски
- RU руски
- SK словачки
- SL словеначки
- SQ албански
- SV шведски
- TA тамилски
- TE телугу
- TH тајски
- TI тигриња
- TL тагалог
- TR турски
- UK украјински
- UR урду
- VI вијетнамски
-
-
001 - Лица 002 - Породица 003 - Упознати 004 - У школи 005 - Земље и језици 006 - Читати и писати 007 - Бројеви 008 - Сати 009 - Дани у седмици 010 - Јуче – данас – сутра 011 - Месеци 012 - Напици 013 - Делатности 014 - Боје 015 - Воће и животне намирнице 016 - Годишња доба и време 017 - У кући 018 - Чишћење куће 019 - У кухињи 020 - Ћаскање 1 021 - Ћаскање 2 022 - Ћаскање 3 023 - Учити стране језике 024 - Састанак 025 - У граду026 - У природи 027 - У хотелу – долазак 028 - У хотелу – жалбе 029 - У ресторану 1 030 - У ресторану 2 031 - У ресторану 3 032 - У ресторану 4 033 - На железници 034 - У возу 035 - На аеродрому 036 - Јавни локални саобраћај 037 - На путу 038 - У таксију 039 - Квар на ауту 040 - Питати за пут 041 - Оријентација 042 - Разгледање града 043 - У зоолошком врту 044 - Излазити навече 045 - У биоскопу 046 - У дискотеци 047 - Припреме за пут 048 - Активности на годишњем одмору 049 - Спорт 050 - На базену051 - Обављање потрепштина 052 - У робној кући 053 - Трговине 054 - Куповина 055 - Радити 056 - Осећаји 057 - Код доктора 058 - Делови тела 059 - У пошти 060 - У банци 061 - Редни бројеви 062 - Постављати питања 1 063 - Постављати питања 2 064 - Негација 1 065 - Негација 2 066 - Присвојне заменице 1 067 - Присвојне заменице 2 068 - велико – мало 069 - требати – хтети 070 - нешто желети 071 - нешто хтети 072 - нешто морати 073 - нешто смети 074 - замолити за нешто 075 - нешто образложити 1076 - нешто образложити 2 077 - нешто образложити 3 078 - Придеви 1 079 - Придеви 2 080 - Придеви 3 081 - Прошлост 1 082 - Прошлост 2 083 - Прошлост 3 084 - Прошлост 4 085 - Питати – прошлост 1 086 - Питати – прошлост 2 087 - Прошлост модалних глагола 1 088 - Прошлост модалних глагола 2 089 - Императив 1 090 - Императив 2 091 - Зависне реченице са да 1 092 - Зависне реченице са да 2 093 - Зависне реченице са да ли 094 - Везници 1 095 - Везници 2 096 - Везници 3 097 - Везници 4 098 - Дупли везници 099 - Генитив 100 - Прилози
-
- Претходна
- Следећи
- МП3
- A -
- A
- A+
17 [седамнаест]
У кући
17 [sewentien]
Изаберите како желите да видите превод:
Речи и речник
Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!