Рјечник

sr Прошлост 1   »   bs Prošlost 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [osamdeset i jedan]

Prošlost 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
писати pi---i pisati p-s-t- ------ pisati 0
Он је написао писмо. On ------i--o -i---. On je napisao pismo. O- j- n-p-s-o p-s-o- -------------------- On je napisao pismo. 0
А она је написала разгледницу. A-o-a-je nap-sala -a---edni-u. A ona je napisala razglednicu. A o-a j- n-p-s-l- r-z-l-d-i-u- ------------------------------ A ona je napisala razglednicu. 0
читати či-ati čitati č-t-t- ------ čitati 0
Он је читао илустровани часопис. On je ----o i---t-o-ani-č-----s. On je čitao ilustrovani časopis. O- j- č-t-o i-u-t-o-a-i č-s-p-s- -------------------------------- On je čitao ilustrovani časopis. 0
А она је читала књигу. A -n- j--č----------gu. A ona je čitala knjigu. A o-a j- č-t-l- k-j-g-. ----------------------- A ona je čitala knjigu. 0
узети uz-ti uzeti u-e-i ----- uzeti 0
Он је узео цигарету. On--e -zeo--i-ar--u. On je uzeo cigaretu. O- j- u-e- c-g-r-t-. -------------------- On je uzeo cigaretu. 0
Она је узела комад чоколаде. O-a j- ----- kom-d č-----d-. Ona je uzela komad čokolade. O-a j- u-e-a k-m-d č-k-l-d-. ---------------------------- Ona je uzela komad čokolade. 0
Он је био неверан, али је она била верна. On-j- b-o---------, --- j- ona -il--vje-n-. On je bio nevjeran, ali je ona bila vjerna. O- j- b-o n-v-e-a-, a-i j- o-a b-l- v-e-n-. ------------------------------------------- On je bio nevjeran, ali je ona bila vjerna. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. O- -e--io--ij--, -l--j- -n--bi-- v--je---. On je bio lijen, ali je ona bila vrijedna. O- j- b-o l-j-n- a-i j- o-a b-l- v-i-e-n-. ------------------------------------------ On je bio lijen, ali je ona bila vrijedna. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. O--je-b-o-s----a-an--a-i--e--na----a---ga-a. On je bio siromašan, ali je ona bila bogata. O- j- b-o s-r-m-š-n- a-i j- o-a b-l- b-g-t-. -------------------------------------------- On je bio siromašan, ali je ona bila bogata. 0
Он није имао новца, већ дуговe. O- -i-e i----n-------e---u-ove. On nije imao novca, već dugove. O- n-j- i-a- n-v-a- v-ć d-g-v-. ------------------------------- On nije imao novca, već dugove. 0
Он није имао среће, већ пех. On -ije---a--s-e-----eć peh. On nije imao sreće, već peh. O- n-j- i-a- s-e-e- v-ć p-h- ---------------------------- On nije imao sreće, već peh. 0
Он није имао успех, већ неуспех. On -i-- ---o----j--- v------spjeh. On nije imao uspjeh, već neuspjeh. O- n-j- i-a- u-p-e-, v-ć n-u-p-e-. ---------------------------------- On nije imao uspjeh, već neuspjeh. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. O- -ije-bio-z-d---l-an,--e- n---d--oljan. On nije bio zadovoljan, već nezadovoljan. O- n-j- b-o z-d-v-l-a-, v-ć n-z-d-v-l-a-. ----------------------------------------- On nije bio zadovoljan, već nezadovoljan. 0
Он није био срећан, већ несрећан. On -ij----- s-e-an,-ve- n--re-a-. On nije bio sretan, već nesretan. O- n-j- b-o s-e-a-, v-ć n-s-e-a-. --------------------------------- On nije bio sretan, već nesretan. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. On -i---b-o ----a--čan---eć --ti-a----n. On nije bio simpatičan, već antipatičan. O- n-j- b-o s-m-a-i-a-, v-ć a-t-p-t-č-n- ---------------------------------------- On nije bio simpatičan, već antipatičan. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.