Рјечник

sr На аеродрому   »   hy At the airport

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [երեսունհինգ]

35 [yeresunhing]

At the airport

[odanavakayanum]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Ե- -ւզո---եմ-թռ--ք-դ-պ- -թ-------լ: Ես ուզում եմ թռիչք դեպի Աթենք գնել: Ե- ո-զ-ւ- ե- թ-ի-ք դ-պ- Ա-ե-ք գ-ե-: ----------------------------------- Ես ուզում եմ թռիչք դեպի Աթենք գնել: 0
Ye---------- -’-------- d-p- A--y---’-gnel Yes uzum yem t’rrich’k’ depi At’yenk’ gnel Y-s u-u- y-m t-r-i-h-k- d-p- A-’-e-k- g-e- ------------------------------------------ Yes uzum yem t’rrich’k’ depi At’yenk’ gnel
Да ли је то директан лет? Դա ո-ղ-՞ղ թռիչ- է: Դա ուղի՞ղ թռիչք է: Դ- ո-ղ-՞- թ-ի-ք է- ------------------ Դա ուղի՞ղ թռիչք է: 0
Da-----՞g- t-rr-ch’k- e Da ughi՞gh t’rrich’k’ e D- u-h-՞-h t-r-i-h-k- e ----------------------- Da ughi՞gh t’rrich’k’ e
Молим место до прозора, за непушаче. Խն--ում--- -ի տո-ս պա---հանի---տ: Խնդրում եմ մի տոմս պատուհանի մոտ: Խ-դ-ո-մ ե- մ- տ-մ- պ-տ-ւ-ա-ի մ-տ- --------------------------------- Խնդրում եմ մի տոմս պատուհանի մոտ: 0
Kh-d-um ye--mi--om- p-t---ni m-t Khndrum yem mi toms patuhani mot K-n-r-m y-m m- t-m- p-t-h-n- m-t -------------------------------- Khndrum yem mi toms patuhani mot
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Ե- ո-զ-ւ- եմ ի- պա---րը-հ--տատ--: Ես ուզում եմ իմ պատվերը հաստատել: Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- պ-տ-ե-ը հ-ս-ա-ե-: --------------------------------- Ես ուզում եմ իմ պատվերը հաստատել: 0
Yes --um-y-- im-pa--e-y -----t-l Yes uzum yem im patvery hastatel Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y h-s-a-e- -------------------------------- Yes uzum yem im patvery hastatel
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Ե- ո-զում -մ -մ-պ-տվ----չեղար---: Ես ուզում եմ իմ պատվերը չեղարկել: Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- պ-տ-ե-ը չ-ղ-ր-ե-: --------------------------------- Ես ուզում եմ իմ պատվերը չեղարկել: 0
Yes----m--em--m-p---e-y--h’----a-k-l Yes uzum yem im patvery ch’yegharkel Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y c-’-e-h-r-e- ------------------------------------ Yes uzum yem im patvery ch’yegharkel
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Ես------մ----իմ պատ---ը փ---լ: Ես ուզում եմ իմ պատվերը փոխել: Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- պ-տ-ե-ը փ-խ-լ- ------------------------------ Ես ուզում եմ իմ պատվերը փոխել: 0
Y-s -zu- y-m -- --t---y p’v-k--l Yes uzum yem im patvery p’vokhel Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y p-v-k-e- -------------------------------- Yes uzum yem im patvery p’vokhel
Када полеће следећи авион за Рим? Ե՞ր- - -ե-ն--- հ--ո-- օ-անա-- ------ռոմ: Ե՞րբ է մեկնում հաջորդ օդանավը դեպի Հռոմ: Ե-ր- է մ-կ-ո-մ հ-ջ-ր- օ-ա-ա-ը դ-պ- Հ-ո-: ---------------------------------------- Ե՞րբ է մեկնում հաջորդ օդանավը դեպի Հռոմ: 0
Y---- --me-n-m----------ana-y-de-i-H-r-m Ye՞rb e meknum hajord odanavy depi Hrrom Y-՞-b e m-k-u- h-j-r- o-a-a-y d-p- H-r-m ---------------------------------------- Ye՞rb e meknum hajord odanavy depi Hrrom
Јесу ли слободна још два места? Ե-կո--ազատ-տե-եր --------: Երկու ազատ տեղեր դեռ կա՞ն: Ե-կ-ւ ա-ա- տ-ղ-ր դ-ռ կ-՞-: -------------------------- Երկու ազատ տեղեր դեռ կա՞ն: 0
Ye--u aza--te-h---de-r ka՞n Yerku azat tegher derr ka՞n Y-r-u a-a- t-g-e- d-r- k-՞- --------------------------- Yerku azat tegher derr ka՞n
Не, имамо још само једно место слободно. Ո---ունե---մ---- մ-կ-ազա- -եղ: Ոչ, ունենք միայն մեկ ազատ տեղ: Ո-, ո-ն-ն- մ-ա-ն մ-կ ա-ա- տ-ղ- ------------------------------ Ոչ, ունենք միայն մեկ ազատ տեղ: 0
V---’, u-e--------n-me- ---- t--h Voch’, unenk’ miayn mek azat tegh V-c-’- u-e-k- m-a-n m-k a-a- t-g- --------------------------------- Voch’, unenk’ miayn mek azat tegh
Када слећемо? Ե----ենք -ա-րէջ- ----րում: Ե՞րբ ենք վայրէջք կատարում: Ե-ր- ե-ք վ-յ-է-ք կ-տ-ր-ւ-: -------------------------- Ե՞րբ ենք վայրէջք կատարում: 0
Ye-rb y-nk’ v-yr-j-- -ata-um Ye՞rb yenk’ vayrejk’ katarum Y-՞-b y-n-’ v-y-e-k- k-t-r-m ---------------------------- Ye՞rb yenk’ vayrejk’ katarum
Када смо тамо? Ե՞ր- -ն----սնու-: Ե՞րբ ենք հասնում: Ե-ր- ե-ք հ-ս-ո-մ- ----------------- Ե՞րբ ենք հասնում: 0
Ye՞r- ---k’-hasn-m Ye՞rb yenk’ hasnum Y-՞-b y-n-’ h-s-u- ------------------ Ye՞rb yenk’ hasnum
Када вози аутобус у центар града? Ե՞րբ-է--եկնու---վտ-բուսը ---- քա--քի--են-րոն: Ե՞րբ է մեկնում ավտոբուսը դեպի քաղաքի կենտրոն: Ե-ր- է մ-կ-ո-մ ա-տ-բ-ւ-ը դ-պ- ք-ղ-ք- կ-ն-ր-ն- --------------------------------------------- Ե՞րբ է մեկնում ավտոբուսը դեպի քաղաքի կենտրոն: 0
Y-՞-- - m-k-u--a----usy----- k---ha-’i---nt--n Ye՞rb e meknum avtobusy depi k’aghak’i kentron Y-՞-b e m-k-u- a-t-b-s- d-p- k-a-h-k-i k-n-r-n ---------------------------------------------- Ye՞rb e meknum avtobusy depi k’aghak’i kentron
Да ли је то Ваш кофер? Ս- -ե----ա-----կ---: Սա Ձե՞ր ճամպրուկն է: Ս- Ձ-՞- ճ-մ-ր-ւ-ն է- -------------------- Սա Ձե՞ր ճամպրուկն է: 0
S- D---r-ch---r-k--e Sa Dze՞r champrukn e S- D-e-r c-a-p-u-n e -------------------- Sa Dze՞r champrukn e
Да ли је то Ваша ташна? Ս---ե՞ր-պայո---կ--է: Սա Ձե՞ր պայուսակն է: Ս- Ձ-՞- պ-յ-ւ-ա-ն է- -------------------- Սա Ձե՞ր պայուսակն է: 0
Sa--ze-r-p-yu-a-- e Sa Dze՞r payusakn e S- D-e-r p-y-s-k- e ------------------- Sa Dze՞r payusakn e
Да ли је то Ваш пртљаг? Սա -ե---ճ-մպ-ո-կն -: Սա Ձե՞ր ճամպրուկն է: Ս- Ձ-՞- ճ-մ-ր-ւ-ն է- -------------------- Սա Ձե՞ր ճամպրուկն է: 0
S----------a-pr--- e Sa Dze՞r champrukn e S- D-e-r c-a-p-u-n e -------------------- Sa Dze՞r champrukn e
Колико пртљага могу понети? Ք--ի՞----պրո-կ ---ո- ե- վե-----: Քանի՞ ճամպրուկ կարող եմ վերցնել: Ք-ն-՞ ճ-մ-ր-ւ- կ-ր-ղ ե- վ-ր-ն-լ- -------------------------------- Քանի՞ ճամպրուկ կարող եմ վերցնել: 0
K’a-i՞-c---p--------g--ye--v--ts-nel K’ani՞ champruk karogh yem verts’nel K-a-i- c-a-p-u- k-r-g- y-m v-r-s-n-l ------------------------------------ K’ani՞ champruk karogh yem verts’nel
Двадесет кила. ք--- կ--ոգ--մ քսան կիլոգրամ ք-ա- կ-լ-գ-ա- ------------- քսան կիլոգրամ 0
k-san --lo-r-m k’san kilogram k-s-n k-l-g-a- -------------- k’san kilogram
Шта, само двадесет кила? Ին-պե-ս; միա----սա--կ--ոգրա--: Ինչպե՞ս; միայն քսան կիլոգրա՞մ: Ի-չ-ե-ս- մ-ա-ն ք-ա- կ-լ-գ-ա-մ- ------------------------------ Ինչպե՞ս; միայն քսան կիլոգրա՞մ: 0
Inch--e--- mi-y---’-a---i-o-r-՞m Inch’pe՞s; miayn k’san kilogra՞m I-c-’-e-s- m-a-n k-s-n k-l-g-a-m -------------------------------- Inch’pe՞s; miayn k’san kilogra՞m

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.