Рјечник

sr На аеродрому   »   it All’aeroporto

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trentacinque]

All’aeroporto

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Vor--i-p---o-a-- u----l- p------n-. V_____ p________ u_ v___ p__ A_____ V-r-e- p-e-o-a-e u- v-l- p-r A-e-e- ----------------------------------- Vorrei prenotare un volo per Atene. 0
Да ли је то директан лет? È-u--v-lo -iret-o? È u_ v___ d_______ È u- v-l- d-r-t-o- ------------------ È un volo diretto? 0
Молим место до прозора, за непушаче. P---favor--u---------i-ino ------es-r--o, -on-f-ma--r-. P__ f_____ u_ p____ v_____ a_ f__________ n__ f________ P-r f-v-r- u- p-s-o v-c-n- a- f-n-s-r-n-, n-n f-m-t-r-. ------------------------------------------------------- Per favore un posto vicino al finestrino, non fumatori. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. V-rr-----nfe-ma-- -- -i--p------z--ne. V_____ c_________ l_ m__ p____________ V-r-e- c-n-e-m-r- l- m-a p-e-o-a-i-n-. -------------------------------------- Vorrei confermare la mia prenotazione. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Vo-r-i --n-l-are -a--i- pr-n---z--ne. V_____ a________ l_ m__ p____________ V-r-e- a-n-l-a-e l- m-a p-e-o-a-i-n-. ------------------------------------- Vorrei annullare la mia prenotazione. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. V--r-i ---b---- l---i---renot-z--n-. V_____ c_______ l_ m__ p____________ V-r-e- c-m-i-r- l- m-a p-e-o-a-i-n-. ------------------------------------ Vorrei cambiare la mia prenotazione. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Qua--o -a--e-i--p----im- ae--o p-r--om-? Q_____ p____ i_ p_______ a____ p__ R____ Q-a-d- p-r-e i- p-o-s-m- a-r-o p-r R-m-? ---------------------------------------- Quando parte il prossimo aereo per Roma? 0
Јесу ли слободна још два места? C- s--o ---o-a due ---ti-liber-? C_ s___ a_____ d__ p____ l______ C- s-n- a-c-r- d-e p-s-i l-b-r-? -------------------------------- Ci sono ancora due posti liberi? 0
Не, имамо још само једно место слободно. No, -bb-am- --l-----p---- l-b-ro. N__ a______ s___ u_ p____ l______ N-, a-b-a-o s-l- u- p-s-o l-b-r-. --------------------------------- No, abbiamo solo un posto libero. 0
Када слећемо? Quan-- -tt---i-mo? Q_____ a__________ Q-a-d- a-t-r-i-m-? ------------------ Quando atterriamo? 0
Када смо тамо? Q-a-d----r-vi--o? Q_____ a_________ Q-a-d- a-r-v-a-o- ----------------- Quando arriviamo? 0
Када вози аутобус у центар града? Q-an---pa-t---’a---b-s---- ----en--o? Q_____ p____ l________ p__ i_ c______ Q-a-d- p-r-e l-a-t-b-s p-r i- c-n-r-? ------------------------------------- Quando parte l’autobus per il centro? 0
Да ли је то Ваш кофер? È-Su- qu---a----i---? È S__ q_____ v_______ È S-a q-e-t- v-l-g-a- --------------------- È Sua questa valigia? 0
Да ли је то Ваша ташна? È -u--que-------sa? È S__ q_____ b_____ È S-a q-e-t- b-r-a- ------------------- È Sua questa borsa? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? È--uo --es---bag---i-? È S__ q_____ b________ È S-o q-e-t- b-g-g-i-? ---------------------- È Suo questo bagaglio? 0
Колико пртљага могу понети? Q-a-t---------- p--s- po-t-r-? Q_____ b_______ p____ p_______ Q-a-t- b-g-g-i- p-s-o p-r-a-e- ------------------------------ Quanto bagaglio posso portare? 0
Двадесет кила. V-n----h---. V____ c_____ V-n-i c-i-i- ------------ Venti chili. 0
Шта, само двадесет кила? Co-e,--o-- ve-----hil-? C____ s___ v____ c_____ C-m-, s-l- v-n-i c-i-i- ----------------------- Come, solo venti chili? 0

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.