Рјечник

sr На аеродрому   »   cs Na letišti

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [třicet pět]

Na letišti

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. C--ě- ----těla-b----s- -a-u--vat le--n----o-A--n. Chtěl / chtěla bych si zabukovat letenku do Atén. C-t-l / c-t-l- b-c- s- z-b-k-v-t l-t-n-u d- A-é-. ------------------------------------------------- Chtěl / chtěla bych si zabukovat letenku do Atén. 0
Да ли је то директан лет? Je -o--ří-ý le-? Je to přímý let? J- t- p-í-ý l-t- ---------------- Je to přímý let? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Sed---o-u-o-n-----e-----ké- odděl-n-,-pr---m. Sedadlo u okna v nekuřáckém oddělení, prosím. S-d-d-o u o-n- v n-k-ř-c-é- o-d-l-n-, p-o-í-. --------------------------------------------- Sedadlo u okna v nekuřáckém oddělení, prosím. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Chtěl /-cht--a---c--po--r--t rezervaci. Chtěl / chtěla bych potvrdit rezervaci. C-t-l / c-t-l- b-c- p-t-r-i- r-z-r-a-i- --------------------------------------- Chtěl / chtěla bych potvrdit rezervaci. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Ch-ěl----htěla b----z-uši- --z--v-ci. Chtěl / chtěla bych zrušit rezervaci. C-t-l / c-t-l- b-c- z-u-i- r-z-r-a-i- ------------------------------------- Chtěl / chtěla bych zrušit rezervaci. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Ch-ě- --c-t----bych z-ě----svou-rez-rv--i. Chtěl / chtěla bych změnit svou rezervaci. C-t-l / c-t-l- b-c- z-ě-i- s-o- r-z-r-a-i- ------------------------------------------ Chtěl / chtěla bych změnit svou rezervaci. 0
Када полеће следећи авион за Рим? K-y --t- pří--- ---adl-----Ří-a? Kdy letí příští letadlo do Říma? K-y l-t- p-í-t- l-t-d-o d- Ř-m-? -------------------------------- Kdy letí příští letadlo do Říma? 0
Јесу ли слободна још два места? Js-u-ta--------d----o--- --sta? Jsou tam ještě dvě volná místa? J-o- t-m j-š-ě d-ě v-l-á m-s-a- ------------------------------- Jsou tam ještě dvě volná místa? 0
Не, имамо још само једно место слободно. N-,-u- -- t----e- je-----o--- m-s--. Ne, už je tam jen jedno volné místo. N-, u- j- t-m j-n j-d-o v-l-é m-s-o- ------------------------------------ Ne, už je tam jen jedno volné místo. 0
Када слећемо? K-y --i--a--m-? Kdy přistaneme? K-y p-i-t-n-m-? --------------- Kdy přistaneme? 0
Када смо тамо? K-y-t-m --deme? Kdy tam budeme? K-y t-m b-d-m-? --------------- Kdy tam budeme? 0
Када вози аутобус у центар града? K-y----e -ut-----d- -entra? Kdy jede autobus do centra? K-y j-d- a-t-b-s d- c-n-r-? --------------------------- Kdy jede autobus do centra? 0
Да ли је то Ваш кофер? Je-t---á- --fr? Je to Váš kufr? J- t- V-š k-f-? --------------- Je to Váš kufr? 0
Да ли је то Ваша ташна? J- t--Va---t--k-? Je to Vaše taška? J- t- V-š- t-š-a- ----------------- Je to Vaše taška? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? J--t---aš-----azad--? Je to Vaše zavazadlo? J- t- V-š- z-v-z-d-o- --------------------- Je to Vaše zavazadlo? 0
Колико пртљага могу понети? K---k si mo-u -z-- s s--ou z-v--adel? Kolik si mohu vzít s sebou zavazadel? K-l-k s- m-h- v-í- s s-b-u z-v-z-d-l- ------------------------------------- Kolik si mohu vzít s sebou zavazadel? 0
Двадесет кила. Dv-c---ki--. Dvacet kilo. D-a-e- k-l-. ------------ Dvacet kilo. 0
Шта, само двадесет кила? C---,--en -vacet-k-lo? Cože, jen dvacet kilo? C-ž-, j-n d-a-e- k-l-? ---------------------- Cože, jen dvacet kilo? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.