Рјечник

sr На аеродрому   »   ku Li balafirgehê

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [sî û pênc]

Li balafirgehê

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. E- di--------i-A-i--y- re ---î-e-ê-re----e b-ki-. E_ d_______ j_ A______ r_ f_______ r______ b_____ E- d-x-a-i- j- A-i-a-ê r- f-r-n-k- r-z-r-e b-k-m- ------------------------------------------------- Ez dixwazim ji Atinayê re firînekê rezerve bikim. 0
Да ли је то директан лет? Ev-firîne--ê veg-hêz-y-? E_ f_____ b_ v__________ E- f-r-n- b- v-g-h-z-y-? ------------------------ Ev firîne bê veguhêziye? 0
Молим место до прозора, за непушаче. J- kere-a-x-- r- --he---l- -er----ê- -i-ek- -u--- ci-a-- n-y-----a-din. J_ k_____ x__ r_ c_____ l_ b__ c____ c_____ k_ l_ c_____ n___ k________ J- k-r-m- x-e r- c-h-k- l- b-r c-m-, c-h-k- k- l- c-x-r- n-y- k-ş-n-i-. ----------------------------------------------------------------------- Ji kerema xwe re cihekî li ber camê, cihekî ku lê cixare nayê kişandin. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Ez---xw--i- --ze-----na -we--i-e-irîn--. E_ d_______ r__________ x__ b___________ E- d-x-a-i- r-z-v-s-o-a x-e b-p-j-r-n-m- ---------------------------------------- Ez dixwazim rezevasyona xwe bipejirînim. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. E---i--azi----ze---syo-- --e----a--bik-m. E_ d_______ r___________ x__ b____ b_____ E- d-x-a-i- r-z-r-a-y-n- x-e b-t-l b-k-m- ----------------------------------------- Ez dixwazim rezervasyona xwe betal bikim. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Ez d-xwa--m-r-z-r-as-o-a--w- big-h-r-n--. E_ d_______ r___________ x__ b___________ E- d-x-a-i- r-z-r-a-y-n- x-e b-g-h-r-n-m- ----------------------------------------- Ez dixwazim rezervasyona xwe biguherînim. 0
Када полеће следећи авион за Рим? J- --ma-- ---b-l----a b- ---gî -a-ib-? J_ R_____ r_ b_______ b_ k____ r______ J- R-m-y- r- b-l-f-r- b- k-n-î r-d-b-? -------------------------------------- Ji Romayê re balefira bê kengî radibe? 0
Јесу ли слободна још два места? Hî- -î-du cih---v-la---ne? H__ j_ d_ c____ v___ h____ H-n j- d- c-h-n v-l- h-n-? -------------------------- Hîn jî du cihên vala hene? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Na,--e-- c-h--î -e -- -a-- ----. N__ t___ c_____ m_ y_ v___ m____ N-, t-n- c-h-k- m- y- v-l- m-y-. -------------------------------- Na, tenê cihekî me yê vala maye. 0
Када слећемо? E---------a-ik-vin? E_ k____ d_________ E- k-n-î d-d-k-v-n- ------------------- Em kengî dadikevin? 0
Када смо тамо? Em --ng---i --r --? E_ k____ l_ w__ i__ E- k-n-î l- w-r i-? ------------------- Em kengî li wir in? 0
Када вози аутобус у центар града? O-obu---n-v-------j-- k---- -a--be? O______ n______ b____ k____ r______ O-o-u-a n-v-n-a b-j-r k-n-î r-d-b-? ----------------------------------- Otobusa navenda bajêr kengî radibe? 0
Да ли је то Ваш кофер? E- val----w- -e? E_ v_____ w_ y__ E- v-l-z- w- y-? ---------------- Ev valîzê we ye? 0
Да ли је то Ваша ташна? Ev---n-e yê ----e? E_ ç____ y_ w_ y__ E- ç-n-e y- w- y-? ------------------ Ev çente yê we ye? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? E- --gaja-we --? E_ b_____ w_ y__ E- b-g-j- w- y-? ---------------- Ev bagaja we ye? 0
Колико пртљага могу понети? Ez-di----m-ç---s bagaj--- ----xwe-w-r-i---. E_ d______ ç____ b____ l_ g__ x__ w________ E- d-k-r-m ç-q-s b-g-j l- g-l x-e w-r-i-i-. ------------------------------------------- Ez dikarim çiqas bagaj li gel xwe wergirim. 0
Двадесет кила. 2- k--o. 2_ k____ 2- k-l-. -------- 20 kîlo. 0
Шта, само двадесет кила? Ç-,-t----b--t--îlo? Ç__ t___ b___ k____ Ç-, t-n- b-s- k-l-? ------------------- Çi, tenê bîst kîlo? 0

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.