Рјечник

sr На аеродрому   »   lv Lidostā

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trīsdesmit pieci]

Lidostā

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Es---lo--r-z-r-ē- li-o-umu--z----n--. E_ v____ r_______ l_______ u_ A______ E- v-l-s r-z-r-ē- l-d-j-m- u- A-ē-ā-. ------------------------------------- Es vēlos rezervēt lidojumu uz Atēnām. 0
Да ли је то директан лет? Va---a- -- ---š-is -eis-? V__ t__ i_ t______ r_____ V-i t-s i- t-e-a-s r-i-s- ------------------------- Vai tas ir tiešais reiss? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Lūdz-, v-et- pie ----,----m--ēt-jam. L_____ v____ p__ l____ n____________ L-d-u- v-e-u p-e l-g-, n-s-ē-ē-ā-a-. ------------------------------------ Lūdzu, vietu pie loga, nesmēķētājam. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. E---ē--s-aps-ipri-ā- -e-ervāc---. E_ v____ a__________ r___________ E- v-l-s a-s-i-r-n-t r-z-r-ā-i-u- --------------------------------- Es vēlos apstiprināt rezervāciju. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. E- v---- a-teik- r-----ā--j-. E_ v____ a______ r___________ E- v-l-s a-t-i-t r-z-r-ā-i-u- ----------------------------- Es vēlos atteikt rezervāciju. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Es---l-- --rr--e-v--. E_ v____ p___________ E- v-l-s p-r-e-e-v-t- --------------------- Es vēlos pārrezervēt. 0
Када полеће следећи авион за Рим? K-d ir-n-ka---- -e----uz--omu? K__ i_ n_______ r____ u_ R____ K-d i- n-k-m-i- r-i-s u- R-m-? ------------------------------ Kad ir nākamais reiss uz Romu? 0
Јесу ли слободна још два места? V-i-i- v-l-d-v----rīvas v-e-a-? V__ i_ v__ d____ b_____ v______ V-i i- v-l d-v-s b-ī-a- v-e-a-? ------------------------------- Vai ir vēl divas brīvas vietas? 0
Не, имамо још само једно место слободно. N---v-l-ir--ik-i-v-e-a -r-v---i-t-. N__ v__ i_ t____ v____ b____ v_____ N-, v-l i- t-k-i v-e-a b-ī-a v-e-a- ----------------------------------- Nē, vēl ir tikai viena brīva vieta. 0
Када слећемо? Ka--mēs--ol-iža--es? K__ m__ n___________ K-d m-s n-l-i-a-i-s- -------------------- Kad mēs nolaižamies? 0
Када смо тамо? K---mēs-bū--m-kl--? K__ m__ b____ k____ K-d m-s b-s-m k-ā-? ------------------- Kad mēs būsim klāt? 0
Када вози аутобус у центар града? Cik-s ir -ut--u-- -- -i----a- ---tru? C____ i_ a_______ u_ p_______ c______ C-k-s i- a-t-b-s- u- p-l-ē-a- c-n-r-? ------------------------------------- Cikos ir autobuss uz pilsētas centru? 0
Да ли је то Ваш кофер? V-i-t-s i--Jū-u--------? V__ t__ i_ J___ k_______ V-i t-s i- J-s- k-f-r-s- ------------------------ Vai tas ir Jūsu koferis? 0
Да ли је то Ваша ташна? Va--t---r----u -o--? V__ t_ i_ J___ s____ V-i t- i- J-s- s-m-? -------------------- Vai tā ir Jūsu soma? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? V-- t------ūs- bagā--? V__ t_ i_ J___ b______ V-i t- i- J-s- b-g-ž-? ---------------------- Vai tā ir Jūsu bagāža? 0
Колико пртљага могу понети? C-k---elu b-gāž- es d-īks-- -----l---i? C__ l____ b_____ e_ d______ ņ___ l_____ C-k l-e-u b-g-ž- e- d-ī-s-u ņ-m- l-d-i- --------------------------------------- Cik lielu bagāžu es drīkstu ņemt līdzi? 0
Двадесет кила. D--des-i- k-log---u-. D________ k__________ D-v-e-m-t k-l-g-a-u-. --------------------- Divdesmit kilogramus. 0
Шта, само двадесет кила? Ko- tik-i-di---s-i--kil--ra-u-? K__ t____ d________ k__________ K-, t-k-i d-v-e-m-t k-l-g-a-u-? ------------------------------- Ko, tikai divdesmit kilogramus? 0

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.