Рјечник

sr На аеродрому   »   he ‫בשדה התעופה‬

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

‫35 [שלושים וחמש]‬

35 [shloshim w'xamesh]

‫בשדה התעופה‬

bissdeh hate'ufah

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. ‫-ני-ר-צה--הזמ-ן מ-ו---טי---ל----ה-‬ ‫___ ר___ ל_____ מ___ ב____ ל_______ ‫-נ- ר-צ- ל-ז-י- מ-ו- ב-י-ה ל-ת-נ-.- ------------------------------------ ‫אני רוצה להזמין מקום בטיסה לאתונה.‬ 0
ani--o-s-h/-o--ah-l'-a--in-ma-om----i-a----a-u-a-. a__ r____________ l_______ m____ b______ l________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-h-z-i- m-q-m b-t-s-h l-a-u-a-. -------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah l'hazmin maqom batisah l'atunah.
Да ли је то директан лет? ‫הא- זו טיס---שיר--‬ ‫___ ז_ ט___ י______ ‫-א- ז- ט-ס- י-י-ה-‬ -------------------- ‫האם זו טיסה ישירה?‬ 0
ha'------tisa----sh-ra-? h____ z_ t____ y________ h-'-m z- t-s-h y-s-i-a-? ------------------------ ha'im zo tisah y'shirah?
Молим место до прозора, за непушаче. ‫א-י --צ---ק---לי- ה-ל--- לא-מ--ני--‬ ‫___ ר___ מ___ ל__ ה_____ ל_ מ_______ ‫-נ- ר-צ- מ-ו- ל-ד ה-ל-ן- ל- מ-ש-י-.- ------------------------------------- ‫אני רוצה מקום ליד החלון, לא מעשנים.‬ 0
a----r--s-h-rotsah m-qo- l-ad h-x-lon, -o -e-as--i-. a___ r____________ m____ l___ h_______ l_ m_________ a-n- r-t-e-/-o-s-h m-q-m l-a- h-x-l-n- l- m-'-s-n-m- ---------------------------------------------------- aani rotseh/rotsah maqom liad haxalon, lo me'ashnim.
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. ‫א---ר----לאש- -- הה-מנה-‬ ‫___ ר___ ל___ א_ ה_______ ‫-נ- ר-צ- ל-ש- א- ה-ז-נ-.- -------------------------- ‫אני רוצה לאשר את ההזמנה.‬ 0
aani---t-e-/rot-a- -'--h-r -- --h--m-n--. a___ r____________ l______ e_ h__________ a-n- r-t-e-/-o-s-h l-a-h-r e- h-h-z-a-a-. ----------------------------------------- aani rotseh/rotsah l'asher et hahazmanah.
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. ‫--י -ו-ה לבטל את ה---נה.‬ ‫___ ר___ ל___ א_ ה_______ ‫-נ- ר-צ- ל-ט- א- ה-ז-נ-.- -------------------------- ‫אני רוצה לבטל את ההזמנה.‬ 0
a-n- r---eh/r-t-ah -'----l--- -ah--manah. a___ r____________ l______ e_ h__________ a-n- r-t-e-/-o-s-h l-v-t-l e- h-h-z-a-a-. ----------------------------------------- aani rotseh/rotsah l'vatel et hahazmanah.
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. ‫אנ---וצה----ות-א--ה-----.‬ ‫___ ר___ ל____ א_ ה_______ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת א- ה-ז-נ-.- --------------------------- ‫אני רוצה לשנות את ההזמנה.‬ 0
aa-i -ot-eh-rots-- -'sh---t--t h-h-zm-na-. a___ r____________ l_______ e_ h__________ a-n- r-t-e-/-o-s-h l-s-a-o- e- h-h-z-a-a-. ------------------------------------------ aani rotseh/rotsah l'shanot et hahazmanah.
Када полеће следећи авион за Рим? ‫מ-- יוצ-----יסה הב-ה ---מא?‬ ‫___ י____ ה____ ה___ ל______ ‫-ת- י-צ-ת ה-י-ה ה-א- ל-ו-א-‬ ----------------------------- ‫מתי יוצאת הטיסה הבאה לרומא?‬ 0
mata---o-s--- h-t---h h--a'-- -'ro--? m____ y______ h______ h______ l______ m-t-y y-t-e-t h-t-s-h h-b-'-h l-r-m-? ------------------------------------- matay yotse't hatisah haba'ah l'roma?
Јесу ли слободна још два места? ‫-ש---ד-שנ- -----ת-פנו-י--‬ ‫__ ע__ ש__ מ_____ פ_______ ‫-ש ע-ד ש-י מ-ו-ו- פ-ו-י-?- --------------------------- ‫יש עוד שני מקומות פנויים?‬ 0
y-s- -d -h--------mo----uim? y___ o_ s____ m______ p_____ y-s- o- s-n-y m-q-m-t p-u-m- ---------------------------- yesh od shney m'qomot pnuim?
Не, имамо још само једно место слободно. ‫--,-י---ק עוד-מ--- --ו- א-ד-‬ ‫___ י_ ר_ ע__ מ___ פ___ א____ ‫-א- י- ר- ע-ד מ-ו- פ-ו- א-ד-‬ ------------------------------ ‫לא, יש רק עוד מקום פנוי אחד.‬ 0
lo, --sh --q-------om--a-uy-e---. l__ y___ r__ o_ m____ p____ e____ l-, y-s- r-q o- m-q-m p-n-y e-a-. --------------------------------- lo, yesh raq od maqom panuy exad.
Када слећемо? ‫-איזו --ה-נ-חת-‬ ‫_____ ש__ נ_____ ‫-א-ז- ש-ה נ-ח-?- ----------------- ‫באיזו שעה ננחת?‬ 0
b---zo--h-'ah--i-xa-? b_____ s_____ n______ b-e-z- s-a-a- n-n-a-? --------------------- b'eyzo sha'ah ninxat?
Када смо тамо? ‫ב-י-ו שע- נגיע-‬ ‫_____ ש__ נ_____ ‫-א-ז- ש-ה נ-י-?- ----------------- ‫באיזו שעה נגיע?‬ 0
b'e----sh--a--n-gia? b_____ s_____ n_____ b-e-z- s-a-a- n-g-a- -------------------- b'eyzo sha'ah nagia?
Када вози аутобус у центар града? ‫--יזו -----ש----וב-ס------ הע-ר?‬ ‫_____ ש__ י_ א______ ל____ ה_____ ‫-א-ז- ש-ה י- א-ט-ב-ס ל-ר-ז ה-י-?- ---------------------------------- ‫באיזו שעה יש אוטובוס למרכז העיר?‬ 0
b'eyzo--ha-------h-ot--u- --m-rkaz -a-i-? b_____ s_____ y___ o_____ l_______ h_____ b-e-z- s-a-a- y-s- o-o-u- l-m-r-a- h-'-r- ----------------------------------------- b'eyzo sha'ah yesh otobus l'merkaz ha'ir?
Да ли је то Ваш кофер? ‫האם ז- המז--ד- -ל--‬ ‫___ ז_ ה______ ש____ ‫-א- ז- ה-ז-ו-ה ש-ך-‬ --------------------- ‫האם זו המזוודה שלך?‬ 0
h-'------z- ham--w-da- s--lk-a/-he-a-h? h____ z____ h_________ s_______________ h-'-m z-/-u h-m-z-a-a- s-e-k-a-s-e-a-h- --------------------------------------- ha'im zo/zu hamizwadah shelkha/shelakh?
Да ли је то Ваша ташна? ‫ה-ם זה--תי--שלך?‬ ‫___ ז_ ה___ ש____ ‫-א- ז- ה-י- ש-ך-‬ ------------------ ‫האם זה התיק שלך?‬ 0
h-'im -eh---t-q-----kha---el---? h____ z__ h____ s_______________ h-'-m z-h h-t-q s-e-k-a-s-e-a-h- -------------------------------- ha'im zeh hatiq shelkha/shelakh?
Да ли је то Ваш пртљаг? ‫ה-ם-זה--------לך-‬ ‫___ ז_ ה____ ש____ ‫-א- ז- ה-ט-ן ש-ך-‬ ------------------- ‫האם זה המטען שלך?‬ 0
h--i--ze---a-it--- --e-kha/-he--kh? h____ z__ h_______ s_______________ h-'-m z-h h-m-t-a- s-e-k-a-s-e-a-h- ----------------------------------- ha'im zeh hamit'an shelkha/shelakh?
Колико пртљага могу понети? ‫--ה מ-וו-ו--מ-תר ---לק-ת-‬ ‫___ מ______ מ___ ל_ ל_____ ‫-מ- מ-ו-ד-ת מ-ת- ל- ל-ח-?- --------------------------- ‫כמה מזוודות מותר לי לקחת?‬ 0
ka-ah mi-w-dot---ta--li ---ax-t? k____ m_______ m____ l_ l_______ k-m-h m-z-a-o- m-t-r l- l-q-x-t- -------------------------------- kamah mizwadot mutar li laqaxat?
Двадесет кила. ‫עש------לו-‬ ‫_____ ק_____ ‫-ש-י- ק-ל-.- ------------- ‫עשרים קילו.‬ 0
e-sr-m ---o. e_____ q____ e-s-i- q-l-. ------------ essrim qilo.
Шта, само двадесет кила? ‫בא-ת,-ר---ש--- ק-ל--‬ ‫_____ ר_ ע____ ק_____ ‫-א-ת- ר- ע-ר-ם ק-ל-?- ---------------------- ‫באמת, רק עשרים קילו?‬ 0
b-e--t- r-q-es--i----l-? b______ r__ e_____ q____ b-e-e-, r-q e-s-i- q-l-? ------------------------ b'emet, raq essrim qilo?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.