Рјечник

sr На аеродрому   »   bg На летището

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [трийсет и пет]

35 [triyset i pet]

На летището

[Na letishcheto]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Б-х ---а- /---к----да ---е---р---п---т--о -ти--. Бих искал / искала да резервирам полет до Атина. Б-х и-к-л / и-к-л- д- р-з-р-и-а- п-л-т д- А-и-а- ------------------------------------------------ Бих искал / искала да резервирам полет до Атина. 0
Bi-h --ka- / i--al---a -ez-rvir---p-le------tin-. Bikh iskal / iskala da rezerviram polet do Atina. B-k- i-k-l / i-k-l- d- r-z-r-i-a- p-l-t d- A-i-a- ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da rezerviram polet do Atina.
Да ли је то директан лет? По-е-----ир-к--н ---е? Полетът директен ли е? П-л-т-т д-р-к-е- л- е- ---------------------- Полетът директен ли е? 0
P------ ------en -i--e? Poletyt direkten li ye? P-l-t-t d-r-k-e- l- y-? ----------------------- Poletyt direkten li ye?
Молим место до прозора, за непушаче. Мо--,----о --ст- -----о--ре--- не--ша-и. Моля, едно място до прозореца, непушачи. М-л-, е-н- м-с-о д- п-о-о-е-а- н-п-ш-ч-. ---------------------------------------- Моля, едно място до прозореца, непушачи. 0
M-l-a, --d-- m------do-proz-re---,-nepu-hachi. Molya, yedno myasto do prozoretsa, nepushachi. M-l-a- y-d-o m-a-t- d- p-o-o-e-s-, n-p-s-a-h-. ---------------------------------------------- Molya, yedno myasto do prozoretsa, nepushachi.
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Б------а- /-и-к--а--а---т----- р-з-р------а --. Бих искал / искала да потвърдя резервацията си. Б-х и-к-л / и-к-л- д- п-т-ъ-д- р-з-р-а-и-т- с-. ----------------------------------------------- Бих искал / искала да потвърдя резервацията си. 0
Bik---s-a--- isk-l- d- -ot-yr--- r---r-----ya-- s-. Bikh iskal / iskala da potvyrdya rezervatsiyata si. B-k- i-k-l / i-k-l- d- p-t-y-d-a r-z-r-a-s-y-t- s-. --------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da potvyrdya rezervatsiyata si.
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Бих---к-л-/--с--ла ---отк-ж-----ерв-ци-та --. Бих искал / искала да откажа резервацията си. Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-к-ж- р-з-р-а-и-т- с-. --------------------------------------------- Бих искал / искала да откажа резервацията си. 0
B--h is-al / isk--a-da -----h--re-----t----ta--i. Bikh iskal / iskala da otkazha rezervatsiyata si. B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-k-z-a r-z-r-a-s-y-t- s-. ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otkazha rezervatsiyata si.
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Бих и-кал /-и-к-л- да-пр--ен- ре----а-ията -и. Бих искал / искала да променя резервацията си. Б-х и-к-л / и-к-л- д- п-о-е-я р-з-р-а-и-т- с-. ---------------------------------------------- Бих искал / искала да променя резервацията си. 0
B--- iska--- ----la -- p-om--y- -eze-v-t-i-ata s-. Bikh iskal / iskala da promenya rezervatsiyata si. B-k- i-k-l / i-k-l- d- p-o-e-y- r-z-r-a-s-y-t- s-. -------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da promenya rezervatsiyata si.
Када полеће следећи авион за Рим? Ко-- из-и---сл-д--щ------моле--за-Р-м? Кога излита следващият самолет за Рим? К-г- и-л-т- с-е-в-щ-я- с-м-л-т з- Р-м- -------------------------------------- Кога излита следващият самолет за Рим? 0
K--- izli-a-s--d--s--h---t---m---t -a-R--? Koga izlita sledvashchiyat samolet za Rim? K-g- i-l-t- s-e-v-s-c-i-a- s-m-l-t z- R-m- ------------------------------------------ Koga izlita sledvashchiyat samolet za Rim?
Јесу ли слободна још два места? Има------е---- -в-б---и--еста? Има ли още две свободни места? И-а л- о-е д-е с-о-о-н- м-с-а- ------------------------------ Има ли още две свободни места? 0
I-a ---o--ch----- s--bo-n------a? Ima li oshche dve svobodni mesta? I-a l- o-h-h- d-e s-o-o-n- m-s-a- --------------------------------- Ima li oshche dve svobodni mesta?
Не, имамо још само једно место слободно. Н---и---е ---о--д-о -яст---во--дно-ощ-. Не, имаме само едно място свободно още. Н-, и-а-е с-м- е-н- м-с-о с-о-о-н- о-е- --------------------------------------- Не, имаме само едно място свободно още. 0
Ne- i-a---sa-o ye-n--m----o --ob-dn- os--h-. Ne, imame samo yedno myasto svobodno oshche. N-, i-a-e s-m- y-d-o m-a-t- s-o-o-n- o-h-h-. -------------------------------------------- Ne, imame samo yedno myasto svobodno oshche.
Када слећемо? К-г- щ--ка--ем? Кога ще кацнем? К-г- щ- к-ц-е-? --------------- Кога ще кацнем? 0
Ko-- s--he -a--nem? Koga shche katsnem? K-g- s-c-e k-t-n-m- ------------------- Koga shche katsnem?
Када смо тамо? К-га-----м- та-? Кога ще сме там? К-г- щ- с-е т-м- ---------------- Кога ще сме там? 0
K-ga s---- --- ---? Koga shche sme tam? K-g- s-c-e s-e t-m- ------------------- Koga shche sme tam?
Када вози аутобус у центар града? К-г---м- авто--- -а цен-ъра -- гр-д-? Кога има автобус за центъра на града? К-г- и-а а-т-б-с з- ц-н-ъ-а н- г-а-а- ------------------------------------- Кога има автобус за центъра на града? 0
Koga--m---v-o----za -se----a n- gr---? Koga ima avtobus za tsentyra na grada? K-g- i-a a-t-b-s z- t-e-t-r- n- g-a-a- -------------------------------------- Koga ima avtobus za tsentyra na grada?
Да ли је то Ваш кофер? То---В-ш-я--к-фа-----е? Това Вашият куфар ли е? Т-в- В-ш-я- к-ф-р л- е- ----------------------- Това Вашият куфар ли е? 0
Tova---s---a--kufar l----? Tova Vashiyat kufar li ye? T-v- V-s-i-a- k-f-r l- y-? -------------------------- Tova Vashiyat kufar li ye?
Да ли је то Ваша ташна? Това ---а-------------? Това Вашата чанта ли е? Т-в- В-ш-т- ч-н-а л- е- ----------------------- Това Вашата чанта ли е? 0
Tova -a-ha-a-c--n-a -i --? Tova Vashata chanta li ye? T-v- V-s-a-a c-a-t- l- y-? -------------------------- Tova Vashata chanta li ye?
Да ли је то Ваш пртљаг? Т-в-----ия--б--аж -и -? Това Вашият багаж ли е? Т-в- В-ш-я- б-г-ж л- е- ----------------------- Това Вашият багаж ли е? 0
T--a--as---at -----h li --? Tova Vashiyat bagazh li ye? T-v- V-s-i-a- b-g-z- l- y-? --------------------------- Tova Vashiyat bagazh li ye?
Колико пртљага могу понети? К-----б---- мога--а вз---? Колко багаж мога да взема? К-л-о б-г-ж м-г- д- в-е-а- -------------------------- Колко багаж мога да взема? 0
K--ko ba-az- m----da-vz--a? Kolko bagazh moga da vzema? K-l-o b-g-z- m-g- d- v-e-a- --------------------------- Kolko bagazh moga da vzema?
Двадесет кила. Д-а-се- -ило-ра--. Двайсет килограма. Д-а-с-т к-л-г-а-а- ------------------ Двайсет килограма. 0
D-----t -il--r---. Dvayset kilograma. D-a-s-t k-l-g-a-a- ------------------ Dvayset kilograma.
Шта, само двадесет кила? Какво, са-о----йсет-ки--гра--? Какво, само двайсет килограма? К-к-о- с-м- д-а-с-т к-л-г-а-а- ------------------------------ Какво, само двайсет килограма? 0
K-kv---sa-o-dva-s-- kilo--a-a? Kakvo, samo dvayset kilograma? K-k-o- s-m- d-a-s-t k-l-g-a-a- ------------------------------ Kakvo, samo dvayset kilograma?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.