Рјечник

sr На аеродрому   »   lt Oro uoste

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trisdešimt penki]

Oro uoste

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. N---čiau---s--y----ilie-ą----t----. N_______ u_______ b______ į A______ N-r-č-a- u-s-k-t- b-l-e-ą į A-ė-u-. ----------------------------------- Norėčiau užsakyti bilietą į Atėnus. 0
Да ли је то директан лет? A- tai t-es--g---- sk----s? A_ t__ t__________ s_______ A- t-i t-e-i-g-n-s s-r-d-s- --------------------------- Ar tai tiesioginis skrydis? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Pr-----v-etą prie la--o n---ka--iems. P_____ v____ p___ l____ n____________ P-a-o- v-e-ą p-i- l-n-o n-r-k-n-i-m-. ------------------------------------- Prašom vietą prie lango nerūkantiems. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Nor-čiau --t-----n-i--ž---y-ą. N_______ p__________ u________ N-r-č-a- p-t-i-t-n-i u-s-k-m-. ------------------------------ Norėčiau patvirtinti užsakymą. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. N-r---au-at-au--------k-m-. N_______ a_______ u________ N-r-č-a- a-š-u-t- u-s-k-m-. --------------------------- Norėčiau atšaukti užsakymą. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. N--ė--a- pakeis-i----a-y-ą. N_______ p_______ u________ N-r-č-a- p-k-i-t- u-s-k-m-. --------------------------- Norėčiau pakeisti užsakymą. 0
Када полеће следећи авион за Рим? K--a---r--da -rtim-a---as --sek--t-s l---uv---į -omą? K___ s______ a___________ / s_______ l_______ į R____ K-d- s-r-n-a a-t-m-a-s-a- / s-k-n-i- l-k-u-a- į R-m-? ----------------------------------------------------- Kada skrenda artimiausias / sekantis lėktuvas į Romą? 0
Јесу ли слободна још два места? Ar--ar y---d-i lais-os v--tos? A_ d__ y__ d__ l______ v______ A- d-r y-a d-i l-i-v-s v-e-o-? ------------------------------ Ar dar yra dvi laisvos vietos? 0
Не, имамо још само једно место слободно. N---m-- -urime--i----eną -a---- -ietą. N__ m__ t_____ t__ v____ l_____ v_____ N-, m-s t-r-m- t-k v-e-ą l-i-v- v-e-ą- -------------------------------------- Ne, mes turime tik vieną laisva vietą. 0
Када слећемо? Ka-- nu-i---si-e? K___ n___________ K-d- n-s-l-i-i-e- ----------------- Kada nusileisime? 0
Када смо тамо? Kad- a---ris-m-? K___ a__________ K-d- a-s-r-s-m-? ---------------- Kada atskrisime? 0
Када вози аутобус у центар града? K-d- v-ž--oj- au--busa--- mi-s---ce--r-? K___ v_______ a________ į m_____ c______ K-d- v-ž-u-j- a-t-b-s-s į m-e-t- c-n-r-? ---------------------------------------- Kada važiuoja autobusas į miesto centrą? 0
Да ли је то Ваш кофер? Ar--a- (y-a)-jū-- -ag-m-n-s? A_ t__ (____ j___ l_________ A- t-i (-r-) j-s- l-g-m-n-s- ---------------------------- Ar tai (yra) jūsų lagaminas? 0
Да ли је то Ваша ташна? Ar --i-------j--ų -rep-ys? A_ t__ (____ j___ k_______ A- t-i (-r-) j-s- k-e-š-s- -------------------------- Ar tai (yra) jūsų krepšys? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? A- t-i (-ra) jū-- ----žas? A_ t__ (____ j___ b_______ A- t-i (-r-) j-s- b-g-ž-s- -------------------------- Ar tai (yra) jūsų bagažas? 0
Колико пртљага могу понети? Kiek--a-a-o---l-u -asii--i? K___ b_____ g____ p________ K-e- b-g-ž- g-l-u p-s-i-t-? --------------------------- Kiek bagažo galiu pasiimti? 0
Двадесет кила. Dv-de------i----a-ų. D________ k_________ D-i-e-i-t k-l-g-a-ų- -------------------- Dvidešimt kilogramų. 0
Шта, само двадесет кила? Ką?-----dvi-e-imt --lo-ra-ų? K__ T__ d________ k_________ K-? T-k d-i-e-i-t k-l-g-a-ų- ---------------------------- Ką? Tik dvidešimt kilogramų? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + литвански (1-100) МП3 литвански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.