Рјечник

sr На аеродрому   »   de Am Flughafen

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [fünfunddreißig]

Am Flughafen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Ic- -öcht- -ine- --u-----h -then --chen. I__ m_____ e____ F___ n___ A____ b______ I-h m-c-t- e-n-n F-u- n-c- A-h-n b-c-e-. ---------------------------------------- Ich möchte einen Flug nach Athen buchen. 0
Да ли је то директан лет? Is- d---e-- ---ek--l--? I__ d__ e__ D__________ I-t d-s e-n D-r-k-f-u-? ----------------------- Ist das ein Direktflug? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Bitt--e-n-n Fe---e---at-, Ni-h----ch--. B____ e____ F____________ N____________ B-t-e e-n-n F-n-t-r-l-t-, N-c-t-a-c-e-. --------------------------------------- Bitte einen Fensterplatz, Nichtraucher. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Ich---c--- m------e------r-n- b---äti---. I__ m_____ m____ R___________ b__________ I-h m-c-t- m-i-e R-s-r-i-r-n- b-s-ä-i-e-. ----------------------------------------- Ich möchte meine Reservierung bestätigen. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Ic- -ö--t- --i-- Re--r-ie--n--s--r-----n. I__ m_____ m____ R___________ s__________ I-h m-c-t- m-i-e R-s-r-i-r-n- s-o-n-e-e-. ----------------------------------------- Ich möchte meine Reservierung stornieren. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. I---möc--- meine-----rv--rung umbuc-e-. I__ m_____ m____ R___________ u________ I-h m-c-t- m-i-e R-s-r-i-r-n- u-b-c-e-. --------------------------------------- Ich möchte meine Reservierung umbuchen. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Wann -----die-n--hs----a----n--n-c- -o-? W___ g___ d__ n______ M_______ n___ R___ W-n- g-h- d-e n-c-s-e M-s-h-n- n-c- R-m- ---------------------------------------- Wann geht die nächste Maschine nach Rom? 0
Јесу ли слободна још два места? Si-- no-h -we--P------f-ei? S___ n___ z___ P_____ f____ S-n- n-c- z-e- P-ä-z- f-e-? --------------------------- Sind noch zwei Plätze frei? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Nein--w-- habe------n-ch-e-ne----a-z f--i. N____ w__ h____ n__ n___ e____ P____ f____ N-i-, w-r h-b-n n-r n-c- e-n-n P-a-z f-e-. ------------------------------------------ Nein, wir haben nur noch einen Platz frei. 0
Када слећемо? Wa-----n-e--w-r? W___ l_____ w___ W-n- l-n-e- w-r- ---------------- Wann landen wir? 0
Када смо тамо? Wa-n s--d---r d-? W___ s___ w__ d__ W-n- s-n- w-r d-? ----------------- Wann sind wir da? 0
Када вози аутобус у центар града? Wa-n-----t e-- B-s --s--ta--z--tr-m? W___ f____ e__ B__ i__ S____________ W-n- f-h-t e-n B-s i-s S-a-t-e-t-u-? ------------------------------------ Wann fährt ein Bus ins Stadtzentrum? 0
Да ли је то Ваш кофер? Ist d-s-I-- K-f--r? I__ d__ I__ K______ I-t d-s I-r K-f-e-? ------------------- Ist das Ihr Koffer? 0
Да ли је то Ваша ташна? I-- --s---r- --sche? I__ d__ I___ T______ I-t d-s I-r- T-s-h-? -------------------- Ist das Ihre Tasche? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? Is- -a- Ih--Gep-c-? I__ d__ I__ G______ I-t d-s I-r G-p-c-? ------------------- Ist das Ihr Gepäck? 0
Колико пртљага могу понети? Wie ---l-G--äck-k--n-i-h m-t---men? W__ v___ G_____ k___ i__ m_________ W-e v-e- G-p-c- k-n- i-h m-t-e-m-n- ----------------------------------- Wie viel Gepäck kann ich mitnehmen? 0
Двадесет кила. Zw-nz-g --lo. Z______ K____ Z-a-z-g K-l-. ------------- Zwanzig Kilo. 0
Шта, само двадесет кила? W-s--n---zw--zi--Kilo? W___ n__ z______ K____ W-s- n-r z-a-z-g K-l-? ---------------------- Was, nur zwanzig Kilo? 0

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.