Рјечник

sr На аеродрому   »   sv Vid flygplatsen

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trettiofem]

Vid flygplatsen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. J-- s-u----vilj- b-ka -tt-flyg-ti-l ---n. J__ s_____ v____ b___ e__ f___ t___ A____ J-g s-u-l- v-l-a b-k- e-t f-y- t-l- A-e-. ----------------------------------------- Jag skulle vilja boka ett flyg till Aten. 0
Да ли је то директан лет? Ä--det e-- -ir-----y-? Ä_ d__ e__ d__________ Ä- d-t e-t d-r-k-f-y-? ---------------------- Är det ett direktflyg? 0
Молим место до прозора, за непушаче. En ---s-erpl-----ör--cke r-k-r---tack. E_ f___________ f__ i___ r______ t____ E- f-n-t-r-l-t- f-r i-k- r-k-r-, t-c-. -------------------------------------- En fönsterplats för icke rökare, tack. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. J-g--k---e-vilj- bek-ä-t- min---s----r-ng. J__ s_____ v____ b_______ m__ r___________ J-g s-u-l- v-l-a b-k-ä-t- m-n r-s-r-e-i-g- ------------------------------------------ Jag skulle vilja bekräfta min reservering. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Ja-----lle-vi--- av---a--in-rese-ve--n-. J__ s_____ v____ a_____ m__ r___________ J-g s-u-l- v-l-a a-b-k- m-n r-s-r-e-i-g- ---------------------------------------- Jag skulle vilja avboka min reservering. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Jag---u-l---------o-a om-m-n---se---r-n-. J__ s_____ v____ b___ o_ m__ r___________ J-g s-u-l- v-l-a b-k- o- m-n r-s-r-e-i-g- ----------------------------------------- Jag skulle vilja boka om min reservering. 0
Када полеће следећи авион за Рим? N-r g-r-näs-a-f------l----m? N__ g__ n____ f___ t___ R___ N-r g-r n-s-a f-y- t-l- R-m- ---------------------------- När går nästa flyg till Rom? 0
Јесу ли слободна још два места? F-n-s ----t-å l-------l--ser--va-? F____ d__ t__ l_____ p______ k____ F-n-s d-t t-å l-d-g- p-a-s-r k-a-? ---------------------------------- Finns det två lediga platser kvar? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Nej,--i ha- ---a-en-le-i- pl-----var. N___ v_ h__ b___ e_ l____ p____ k____ N-j- v- h-r b-r- e- l-d-g p-a-s k-a-. ------------------------------------- Nej, vi har bara en ledig plats kvar. 0
Када слећемо? N-r-landa----? N__ l_____ v__ N-r l-n-a- v-? -------------- När landar vi? 0
Када смо тамо? N-r--- -- ---? N__ ä_ v_ d___ N-r ä- v- d-r- -------------- När är vi där? 0
Када вози аутобус у центар града? När--år bus--n til- -e-t-u-? N__ g__ b_____ t___ c_______ N-r g-r b-s-e- t-l- c-n-r-m- ---------------------------- När går bussen till centrum? 0
Да ли је то Ваш кофер? Ä- --t--r r-sväsk-? Ä_ d__ e_ r________ Ä- d-t e- r-s-ä-k-? ------------------- Är det er resväska? 0
Да ли је то Ваша ташна? Ä- -e- -r --ska? Ä_ d__ e_ v_____ Ä- d-t e- v-s-a- ---------------- Är det er väska? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? Ä---e---r- --g-g-? Ä_ d__ e__ b______ Ä- d-t e-t b-g-g-? ------------------ Är det ert bagage? 0
Колико пртљага могу понети? Hu--m-cke---a-ag---a------ta-m----ig? H__ m_____ b_____ k__ j__ t_ m__ m___ H-r m-c-e- b-g-g- k-n j-g t- m-d m-g- ------------------------------------- Hur mycket bagage kan jag ta med mig? 0
Двадесет кила. T-u-o k---. T____ k____ T-u-o k-l-. ----------- Tjugo kilo. 0
Шта, само двадесет кила? V--- -a-- tju-o-k--o? V___ b___ t____ k____ V-d- b-r- t-u-o k-l-? --------------------- Vad, bara tjugo kilo? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.