Рјечник

sr На аеродрому   »   sk Na letisku

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [tridsaťpäť]

Na letisku

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Ch-e- --- -y --- -e----o--- --t-do Até-. C____ /__ b_ s__ r_________ l__ d_ A____ C-c-l /-a b- s-m r-z-r-o-a- l-t d- A-é-. ---------------------------------------- Chcel /-a by som rezervovať let do Atén. 0
Да ли је то директан лет? Je-t--p-i-my----? J_ t_ p_____ l___ J- t- p-i-m- l-t- ----------------- Je to priamy let? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Pro-ím -i-m-e------i o--e,---fa-či--. P_____ s_ m_____ p__ o____ n_________ P-o-í- s- m-e-t- p-i o-n-, n-f-j-i-r- ------------------------------------- Prosím si miesto pri okne, nefajčiar. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. C-c-- --a-by som po--r--ť-s---- -ez-r-á-i-. C____ /__ b_ s__ p_______ s____ r__________ C-c-l /-a b- s-m p-t-r-i- s-o-u r-z-r-á-i-. ------------------------------------------- Chcel /-a by som potvrdiť svoju rezerváciu. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Chc-l /-- by---- sto-n--ať-s-oj------rv-c--. C____ /__ b_ s__ s________ s____ r__________ C-c-l /-a b- s-m s-o-n-v-ť s-o-u r-z-r-á-i-. -------------------------------------------- Chcel /-a by som stornovať svoju rezerváciu. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Ch--- --a b- -om--r--unú--svo-----ze-v-c--. C____ /__ b_ s__ p_______ s____ r__________ C-c-l /-a b- s-m p-e-u-ú- s-o-u r-z-r-á-i-. ------------------------------------------- Chcel /-a by som presunúť svoju rezerváciu. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Ke-y letí-ďa-š-e ----a-lo -o---m-? K___ l___ ď_____ l_______ d_ R____ K-d- l-t- ď-l-i- l-e-a-l- d- R-m-? ---------------------------------- Kedy letí ďalšie lietadlo do Ríma? 0
Јесу ли слободна још два места? Sú ------v--m--s-- vo---? S_ e___ d__ m_____ v_____ S- e-t- d-e m-e-t- v-ľ-é- ------------------------- Sú ešte dve miesta voľné? 0
Не, имамо још само једно место слободно. N----máme -ž le---e-no voľ---m---t-. N___ m___ u_ l__ j____ v____ m______ N-e- m-m- u- l-n j-d-o v-ľ-é m-e-t-. ------------------------------------ Nie, máme už len jedno voľné miesto. 0
Када слећемо? Ke-y ---stanem-? K___ p__________ K-d- p-i-t-n-m-? ---------------- Kedy pristaneme? 0
Када смо тамо? Kedy -a- -ud-me? K___ t__ b______ K-d- t-m b-d-m-? ---------------- Kedy tam budeme? 0
Када вози аутобус у центар града? Ke-y id- a-to--s-do --n-r-? K___ i__ a______ d_ c______ K-d- i-e a-t-b-s d- c-n-r-? --------------------------- Kedy ide autobus do centra? 0
Да ли је то Ваш кофер? Je ---váš--u--r? J_ t_ v__ k_____ J- t- v-š k-f-r- ---------------- Je to váš kufor? 0
Да ли је то Ваша ташна? Je -- vaša ---k-? J_ t_ v___ t_____ J- t- v-š- t-š-a- ----------------- Je to vaša taška? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? Je-t- -aš- ---ož--a? J_ t_ v___ b________ J- t- v-š- b-t-ž-n-? -------------------- Je to vaša batožina? 0
Колико пртљага могу понети? Koľ-- -a-ož-ny-s--m-ž-------- zo -eb-u? K____ b_______ s_ m____ v____ z_ s_____ K-ľ-o b-t-ž-n- s- m-ž-m v-i-ť z- s-b-u- --------------------------------------- Koľko batožiny si môžem vziať zo sebou? 0
Двадесет кила. Dvad-ať-k-l. D______ k___ D-a-s-ť k-l- ------------ Dvadsať kíl. 0
Шта, само двадесет кила? Čože- len d--d-ať ---? Č____ l__ d______ k___ Č-ž-, l-n d-a-s-ť k-l- ---------------------- Čože, len dvadsať kíl? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словачки (1-100) МП3 словачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.