Рјечник

sr На аеродрому   »   fr A l’aéroport

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trente-cinq]

A l’aéroport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Je--o--ra-s ré----e--u-- pl--e--u- le--ol-pour --h-n--. J_ v_______ r_______ u__ p____ s__ l_ v__ p___ A_______ J- v-u-r-i- r-s-r-e- u-e p-a-e s-r l- v-l p-u- A-h-n-s- ------------------------------------------------------- Je voudrais réserver une place sur le vol pour Athènes. 0
Да ли је то директан лет? Es---e -u- c’est-----o- -ir--t ? E_____ q__ c____ u_ v__ d_____ ? E-t-c- q-e c-e-t u- v-l d-r-c- ? -------------------------------- Est-ce que c’est un vol direct ? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Une--lace-prè-------b--- --- fum-ur, s’-----us -la-t. U__ p____ p___ d_ h_____ n__ f______ s___ v___ p_____ U-e p-a-e p-è- d- h-b-o- n-n f-m-u-, s-i- v-u- p-a-t- ----------------------------------------------------- Une place près du hublot non fumeur, s’il vous plaît. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Je-------i---o-f-rmer------s-rva----. J_ v_______ c________ m_ r___________ J- v-u-r-i- c-n-i-m-r m- r-s-r-a-i-n- ------------------------------------- Je voudrais confirmer ma réservation. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Je--o--r--s ann---r--a-ré-er-a-i-n. J_ v_______ a______ m_ r___________ J- v-u-r-i- a-n-l-r m- r-s-r-a-i-n- ----------------------------------- Je voudrais annuler ma réservation. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. J- ---d-a-------fie- -------rv-t-on. J_ v_______ m_______ m_ r___________ J- v-u-r-i- m-d-f-e- m- r-s-r-a-i-n- ------------------------------------ Je voudrais modifier ma réservation. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Qu--- p-r--l---r-c-ain--v--n-pour--o-e ? Q____ p___ l_ p_______ a____ p___ R___ ? Q-a-d p-r- l- p-o-h-i- a-i-n p-u- R-m- ? ---------------------------------------- Quand part le prochain avion pour Rome ? 0
Јесу ли слободна још два места? Y -----l-e---r---eu- -laces-de libre ? Y a_____ e_____ d___ p_____ d_ l____ ? Y a-t-i- e-c-r- d-u- p-a-e- d- l-b-e ? -------------------------------------- Y a-t-il encore deux places de libre ? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Non,---------v--s----- ----ne---a-e--e lib-e. N___ n___ n______ p___ q_____ p____ d_ l_____ N-n- n-u- n-a-o-s p-u- q-’-n- p-a-e d- l-b-e- --------------------------------------------- Non, nous n’avons plus qu’une place de libre. 0
Када слећемо? Quan---s--ce--u--nous at-erriss-n--? Q____ e_____ q__ n___ a___________ ? Q-a-d e-t-c- q-e n-u- a-t-r-i-s-n- ? ------------------------------------ Quand est-ce que nous atterrissons ? 0
Када смо тамо? Q-an----ron----us ------ ? Q____ s__________ l_____ ? Q-a-d s-r-n---o-s l---a- ? -------------------------- Quand serons-nous là-bas ? 0
Када вози аутобус у центар града? Qua-- e-t-c--qu’un -u- -ar--pour-l--c--t----i--e ? Q____ e_____ q____ b__ p___ p___ l_ c___________ ? Q-a-d e-t-c- q-’-n b-s p-r- p-u- l- c-n-r---i-l- ? -------------------------------------------------- Quand est-ce qu’un bus part pour le centre-ville ? 0
Да ли је то Ваш кофер? C---t --tr--va--s--? C____ v____ v_____ ? C-e-t v-t-e v-l-s- ? -------------------- C’est votre valise ? 0
Да ли је то Ваша ташна? C--s- v--r--s-c ? C____ v____ s__ ? C-e-t v-t-e s-c ? ----------------- C’est votre sac ? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? Ce s--t vo---aga-e- ? C_ s___ v__ b______ ? C- s-n- v-s b-g-g-s ? --------------------- Ce sont vos bagages ? 0
Колико пртљага могу понети? C--b--n -- --gages--u-s--- e-p-r----? C______ d_ b______ p______ e_______ ? C-m-i-n d- b-g-g-s p-i---e e-p-r-e- ? ------------------------------------- Combien de bagages puis-je emporter ? 0
Двадесет кила. V-ngt---l-s. V____ k_____ V-n-t k-l-s- ------------ Vingt kilos. 0
Шта, само двадесет кила? Qu-i, seu--m-nt -in-t --lo--? Q____ s________ v____ k____ ? Q-o-, s-u-e-e-t v-n-t k-l-s ? ----------------------------- Quoi, seulement vingt kilos ? 0

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.