Рјечник

sr У таксију   »   sq Nё taksi

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [tridhjetёetetё]

Nё taksi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Молимо Вас позовите такси. T--r----j---ute-------a-si. T______ j_ l____ n__ t_____ T-i-r-i j- l-t-m n-ё t-k-i- --------------------------- Thirrni ju lutem njё taksi. 0
Колико кошта до железничке станице? S- kush--n-d-ri--- s--c--n--- t--ni-? S_ k______ d___ t_ s_______ i t______ S- k-s-t-n d-r- t- s-a-i-n- i t-e-i-? ------------------------------------- Sa kushton deri te stacioni i trenit? 0
Колико кошта до аеродрома? Sa----h--- de-i-nё-aeropor-? S_ k______ d___ n_ a________ S- k-s-t-n d-r- n- a-r-p-r-? ---------------------------- Sa kushton deri nё aeroport? 0
Право, молим. D---t-ju----e-. D____ j_ l_____ D-e-t j- l-t-m- --------------- Drejt ju lutem. 0
Овде десно, молим. Dj-t-t----- -u-em. D_______ j_ l_____ D-a-h-a- j- l-t-m- ------------------ Djathtas ju lutem. 0
Тамо на углу лево, молим. Te-c--i at-e-ma-ta--------e-. T_ c___ a___ m_____ j_ l_____ T- c-p- a-j- m-j-a- j- l-t-m- ----------------------------- Te cepi atje majtas ju lutem. 0
Мени се жури. E --m-me n---i-. E k__ m_ n______ E k-m m- n-i-i-. ---------------- E kam me nxitim. 0
Ја имам времена. Kam--oh-. K__ k____ K-m k-h-. --------- Kam kohё. 0
Молим Вас, возите спорије. Ec------ng-d--ё--u---te-. E___ m_ n______ j_ l_____ E-n- m- n-a-a-ё j- l-t-m- ------------------------- Ecni mё ngadalё ju lutem. 0
Станите овде, молим. Nd--------t---u l--e-. N______ k___ j_ l_____ N-a-o-i k-t- j- l-t-m- ---------------------- Ndaloni kёtu ju lutem. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. Pr-sn---j----m--- -u l----. P_____ n__ m_____ j_ l_____ P-i-n- n-ё m-m-n- j- l-t-m- --------------------------- Prisni njё moment ju lutem. 0
Одмах се враћам. Ja--rdh-. J_ e_____ J- e-d-a- --------- Ja erdha. 0
Дајте ми рачун молим. L-o--r-n---u lute-. L________ j_ l_____ L-o-a-i-ё j- l-t-m- ------------------- Llogarinё ju lutem. 0
Немам ситно. S’ka----k---ё-vo-l-. S____ l___ t_ v_____ S-k-m l-k- t- v-g-a- -------------------- S’kam lekё tё vogla. 0
У реду је, остатак је за Вас. Nё r-e-u-l, -u---in m---en-. N_ r_______ k______ m_______ N- r-e-u-l- k-s-r-n m-a-e-i- ---------------------------- Nё rregull, kusurin mbajeni. 0
Одвезите ме до ове адресе. Mё----i-te--jo--dre-ё. M_ ç___ t_ k__ a______ M- ç-n- t- k-o a-r-s-. ---------------------- Mё çoni te kjo adresё. 0
Одвезите ме до мог хотела. Mё--on--nё-hote-i---i-. M_ ç___ n_ h______ t___ M- ç-n- n- h-t-l-n t-m- ----------------------- Mё çoni nё hotelin tim. 0
Одвезите ме до плаже. Mё-ç-n- -- pl-z-. M_ ç___ n_ p_____ M- ç-n- n- p-a-h- ----------------- Mё çoni nё plazh. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + албански (1-100) МП3 албански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?