Рјечник

sr У таксију   »   cs V taxíku

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [třicet osm]

V taxíku

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Z-v------ m- -a-i- -r--ím. Z________ m_ t____ p______ Z-v-l-j-e m- t-x-, p-o-í-. -------------------------- Zavolejte mi taxi, prosím. 0
Колико кошта до железничке станице? Koli--t- s---í-n- nád--ží? K____ t_ s____ n_ n_______ K-l-k t- s-o-í n- n-d-a-í- -------------------------- Kolik to stojí na nádraží? 0
Колико кошта до аеродрома? Kol-- -- ----- -a-l---ště? K____ t_ s____ n_ l_______ K-l-k t- s-o-í n- l-t-š-ě- -------------------------- Kolik to stojí na letiště? 0
Право, молим. Pořá- ro---,-p-osí-. P____ r_____ p______ P-ř-d r-v-ě- p-o-í-. -------------------- Pořád rovně, prosím. 0
Овде десно, молим. Z-e d-pr-va,-pr-sím. Z__ d_______ p______ Z-e d-p-a-a- p-o-í-. -------------------- Zde doprava, prosím. 0
Тамо на углу лево, молим. N- -oh- -ol--a--pr--í-. N_ r___ d______ p______ N- r-h- d-l-v-, p-o-í-. ----------------------- Na rohu doleva, prosím. 0
Мени се жури. Má- --sp---. M__ n_______ M-m n-s-ě-h- ------------ Mám naspěch. 0
Ја имам времена. M-----s. M__ č___ M-m č-s- -------- Mám čas. 0
Молим Вас, возите спорије. J----- -r-sí-,----a-e--. J_____ p______ p________ J-ď-e- p-o-í-, p-m-l-j-. ------------------------ Jeďte, prosím, pomaleji. 0
Станите овде, молим. Z---avt- -d---pr--ím. Z_______ z___ p______ Z-s-a-t- z-e- p-o-í-. --------------------- Zastavte zde, prosím. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. Po--e-t--ch---k-- -r-s--. P_______ c_______ p______ P-č-e-t- c-v-l-u- p-o-í-. ------------------------- Počkejte chvilku, prosím. 0
Одмах се враћам. Jsem --ed-z-átky. J___ h___ z______ J-e- h-e- z-á-k-. ----------------- Jsem hned zpátky. 0
Дајте ми рачун молим. P-o---- dej-e ---úč--. P______ d____ m_ ú____ P-o-í-, d-j-e m- ú-e-. ---------------------- Prosím, dejte mi účet. 0
Немам ситно. N---- --obn-. N____ d______ N-m-m d-o-n-. ------------- Nemám drobné. 0
У реду је, остатак је за Вас. To-je-v po---k-- zby-ek-----r--Vá-. T_ j_ v p_______ z_____ j_ p__ V___ T- j- v p-ř-d-u- z-y-e- j- p-o V-s- ----------------------------------- To je v pořádku, zbytek je pro Vás. 0
Одвезите ме до ове адресе. Za-e-te m- -- -ut- adr--u. Z______ m_ n_ t___ a______ Z-v-z-e m- n- t-t- a-r-s-. -------------------------- Zavezte mě na tuto adresu. 0
Одвезите ме до мог хотела. O-vezt---ě -o----o h----u. O______ m_ d_ m___ h______ O-v-z-e m- d- m-h- h-t-l-. -------------------------- Odvezte mě do mého hotelu. 0
Одвезите ме до плаже. Odv-z-e--ě-na--l-ž. O______ m_ n_ p____ O-v-z-e m- n- p-á-. ------------------- Odvezte mě na pláž. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?