Рјечник

sr У таксију   »   no I drosjen

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [trettiåtte]

I drosjen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Ka- d----nn---s- be--i-le--- ----je? K__ d_ v________ b_______ e_ d______ K-n d- v-n-l-g-t b-s-i-l- e- d-o-j-? ------------------------------------ Kan du vennligst bestille en drosje? 0
Колико кошта до железничке станице? H-a----ter-d---til to---a-j--e-? H__ k_____ d__ t__ t____________ H-a k-s-e- d-t t-l t-g-t-s-o-e-? -------------------------------- Hva koster det til togstasjonen? 0
Колико кошта до аеродрома? Hva -o-te--d-t--il fl---ass-n? H__ k_____ d__ t__ f__________ H-a k-s-e- d-t t-l f-y-l-s-e-? ------------------------------ Hva koster det til flyplassen? 0
Право, молим. V----i----k--r -e---f---. V________ k___ r___ f____ V-n-l-g-t k-ø- r-t- f-a-. ------------------------- Vennligst kjør rett fram. 0
Овде десно, молим. V--nli----kjø----l---y-- ---. V________ k___ t__ h____ h___ V-n-l-g-t k-ø- t-l h-y-e h-r- ----------------------------- Vennligst kjør til høyre her. 0
Тамо на углу лево, молим. Vennl-gst kjø- --- --n---e -e- -e---jø--e-. V________ k___ t__ v______ d__ v__ h_______ V-n-l-g-t k-ø- t-l v-n-t-e d-r v-d h-ø-n-t- ------------------------------------------- Vennligst kjør til venstre der ved hjørnet. 0
Мени се жури. Jeg---- det---av-l-. J__ h__ d__ t_______ J-g h-r d-t t-a-e-t- -------------------- Jeg har det travelt. 0
Ја имам времена. J-g-h-- -o-----. J__ h__ g__ t___ J-g h-r g-d t-d- ---------------- Jeg har god tid. 0
Молим Вас, возите спорије. V--n---s- k-ø- -it---a--ere. V________ k___ l___ s_______ V-n-l-g-t k-ø- l-t- s-k-e-e- ---------------------------- Vennligst kjør litt saktere. 0
Станите овде, молим. Kan ---st-----he-? K__ d_ s_____ h___ K-n d- s-o-p- h-r- ------------------ Kan du stoppe her? 0
Сачекајте моменат, молим Вас. Ve--ligst--e-t--- ø--b-i--. V________ v___ e_ ø________ V-n-l-g-t v-n- e- ø-e-l-k-. --------------------------- Vennligst vent et øyeblikk. 0
Одмах се враћам. J-- e- strak- t-l--k-. J__ e_ s_____ t_______ J-g e- s-r-k- t-l-a-e- ---------------------- Jeg er straks tilbake. 0
Дајте ми рачун молим. K-n je-------itt-r-ng? K__ j__ f_ k__________ K-n j-g f- k-i-t-r-n-? ---------------------- Kan jeg få kvittering? 0
Немам ситно. Je- ----in-en s---e--er. J__ h__ i____ s_________ J-g h-r i-g-n s-å-e-g-r- ------------------------ Jeg har ingen småpenger. 0
У реду је, остатак је за Вас. Væ-så-----b-ho-d re---n. V________ b_____ r______ V-r-å-o-, b-h-l- r-s-e-. ------------------------ Værsågod, behold resten. 0
Одвезите ме до ове адресе. K-ør-me--t-l -en-----r--s--. K___ m__ t__ d____ a________ K-ø- m-g t-l d-n-e a-r-s-e-. ---------------------------- Kjør meg til denne adressen. 0
Одвезите ме до мог хотела. Kjør-me- ti---otel-e-. K___ m__ t__ h________ K-ø- m-g t-l h-t-l-e-. ---------------------- Kjør meg til hotellet. 0
Одвезите ме до плаже. K-ø--m-g--i- s--a-da. K___ m__ t__ s_______ K-ø- m-g t-l s-r-n-a- --------------------- Kjør meg til stranda. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?