Рјечник

sr У таксију   »   da I taxaen

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [otteogtredive]

I taxaen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Vær --n--g-o--ri-g-ef-e--e--t--a. V__ v_____ o_ r___ e____ e_ t____ V-r v-n-i- o- r-n- e-t-r e- t-x-. --------------------------------- Vær venlig og ring efter en taxa. 0
Колико кошта до железничке станице? H-ad-k-s-er--e- t-l-s---i-nen? H___ k_____ d__ t__ s_________ H-a- k-s-e- d-t t-l s-a-i-n-n- ------------------------------ Hvad koster det til stationen? 0
Колико кошта до аеродрома? Hv-d --ste- -----il--u--h--n--? H___ k_____ d__ t__ l__________ H-a- k-s-e- d-t t-l l-f-h-v-e-? ------------------------------- Hvad koster det til lufthavnen? 0
Право, молим. L-geud- -ak. L______ t___ L-g-u-, t-k- ------------ Ligeud, tak. 0
Овде десно, молим. T-l h-j-e--er, t--. T__ h____ h___ t___ T-l h-j-e h-r- t-k- ------------------- Til højre her, tak. 0
Тамо на углу лево, молим. Til--en-t-e -e- h-ørn-t- -ak. T__ v______ v__ h_______ t___ T-l v-n-t-e v-d h-ø-n-t- t-k- ----------------------------- Til venstre ved hjørnet, tak. 0
Мени се жури. Je- ----t---lt. J__ h__ t______ J-g h-r t-a-l-. --------------- Jeg har travlt. 0
Ја имам времена. J-g-----ti-. J__ h__ t___ J-g h-r t-d- ------------ Jeg har tid. 0
Молим Вас, возите спорије. Væ- -en--g a- k--e--ang--mmere. V__ v_____ a_ k___ l___________ V-r v-n-i- a- k-r- l-n-s-m-e-e- ------------------------------- Vær venlig at køre langsommere. 0
Станите овде, молим. Vær-v-nlig-a- --opp- ---. V__ v_____ a_ s_____ h___ V-r v-n-i- a- s-o-p- h-r- ------------------------- Vær venlig at stoppe her. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. V-nt -ig---t---eblik. V___ l___ e_ ø_______ V-n- l-g- e- ø-e-l-k- --------------------- Vent lige et øjeblik. 0
Одмах се враћам. J-- ---snart --l-ag-. J__ e_ s____ t_______ J-g e- s-a-t t-l-a-e- --------------------- Jeg er snart tilbage. 0
Дајте ми рачун молим. Væ-----lig-at giv---ig en -v-t-eri--. V__ v_____ a_ g___ m__ e_ k__________ V-r v-n-i- a- g-v- m-g e- k-i-t-r-n-. ------------------------------------- Vær venlig at give mig en kvittering. 0
Немам ситно. Je- --r--ng-n-sm---nge. J__ h__ i____ s________ J-g h-r i-g-n s-å-e-g-. ----------------------- Jeg har ingen småpenge. 0
У реду је, остатак је за Вас. D---s----er,-r--ten--r ti--d-g. D__ s_______ r_____ e_ t__ d___ D-t s-e-m-r- r-s-e- e- t-l d-g- ------------------------------- Det stemmer, resten er til dig. 0
Одвезите ме до ове адресе. Kør ----til den-h-r --resse. K__ m__ t__ d__ h__ a_______ K-r m-g t-l d-n h-r a-r-s-e- ---------------------------- Kør mig til den her adresse. 0
Одвезите ме до мог хотела. Kø- m-g t---m-------l. K__ m__ t__ m__ h_____ K-r m-g t-l m-t h-t-l- ---------------------- Kør mig til mit hotel. 0
Одвезите ме до плаже. Kør --g -il--t-a-de-. K__ m__ t__ s________ K-r m-g t-l s-r-n-e-. --------------------- Kør mig til stranden. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + дански (1-100) МП3 дански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?