Рјечник

sr У таксију   »   fr En taxi

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [trente-huit]

En taxi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. V--il-e- -’app---- u----xi- s-il-vo-----aît. V_______ m________ u_ t____ s___ v___ p_____ V-u-l-e- m-a-p-l-r u- t-x-, s-i- v-u- p-a-t- -------------------------------------------- Veuillez m’appeler un taxi, s’il vous plaît. 0
Колико кошта до железничке станице? C--bi-n est----q-e-ça co--e jusq-’à------r--? C______ e_____ q__ ç_ c____ j______ l_ g___ ? C-m-i-n e-t-c- q-e ç- c-û-e j-s-u-à l- g-r- ? --------------------------------------------- Combien est-ce que ça coûte jusqu’à la gare ? 0
Колико кошта до аеродрома? Com-i-n -s---e que ça-coû-e ----u’à --aé-o-o-- ? C______ e_____ q__ ç_ c____ j______ l_________ ? C-m-i-n e-t-c- q-e ç- c-û-e j-s-u-à l-a-r-p-r- ? ------------------------------------------------ Combien est-ce que ça coûte jusqu’à l’aéroport ? 0
Право, молим. T-u- d-o-t,-s-il-vo-s -l--t. T___ d_____ s___ v___ p_____ T-u- d-o-t- s-i- v-u- p-a-t- ---------------------------- Tout droit, s’il vous plaît. 0
Овде десно, молим. A-d-oite- ---l-v--- --a-t. A d______ s___ v___ p_____ A d-o-t-, s-i- v-u- p-a-t- -------------------------- A droite, s’il vous plaît. 0
Тамо на углу лево, молим. P-e--- ---pr--i-re-- --u--e -u--o----s--l---us-p-a--. P_____ l_ p_______ à g_____ a_ c____ s___ v___ p_____ P-e-e- l- p-e-i-r- à g-u-h- a- c-i-, s-i- v-u- p-a-t- ----------------------------------------------------- Prenez la première à gauche au coin, s’il vous plaît. 0
Мени се жури. Je----- pr-ssé. J_ s___ p______ J- s-i- p-e-s-. --------------- Je suis pressé. 0
Ја имам времена. J’----e-te-ps. J___ l_ t_____ J-a- l- t-m-s- -------------- J’ai le temps. 0
Молим Вас, возите спорије. Al--z-p--s l----m-nt,----l ---s plaî-. A____ p___ l_________ s___ v___ p_____ A-l-z p-u- l-n-e-e-t- s-i- v-u- p-a-t- -------------------------------------- Allez plus lentement, s’il vous plaît. 0
Станите овде, молим. A--------ous ---,-s--l-v-u----a--. A___________ i___ s___ v___ p_____ A-r-t-z-v-u- i-i- s-i- v-u- p-a-t- ---------------------------------- Arrêtez-vous ici, s’il vous plaît. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. Attende- u- moment,--’i- -o-s p-aît. A_______ u_ m______ s___ v___ p_____ A-t-n-e- u- m-m-n-, s-i- v-u- p-a-t- ------------------------------------ Attendez un moment, s’il vous plaît. 0
Одмах се враћам. Je---vi-ns--o-- -------e. J_ r______ t___ d_ s_____ J- r-v-e-s t-u- d- s-i-e- ------------------------- Je reviens tout de suite. 0
Дајте ми рачун молим. Donnez--oi un---ç-, ---l-vous -laî-. D_________ u_ r____ s___ v___ p_____ D-n-e---o- u- r-ç-, s-i- v-u- p-a-t- ------------------------------------ Donnez-moi un reçu, s’il vous plaît. 0
Немам ситно. J- -’a- pas -e-m-n--ie. J_ n___ p__ d_ m_______ J- n-a- p-s d- m-n-a-e- ----------------------- Je n’ai pas de monnaie. 0
У реду је, остатак је за Вас. C’e-t -on- g--d----a --n-ai-. C____ b___ g_____ l_ m_______ C-e-t b-n- g-r-e- l- m-n-a-e- ----------------------------- C’est bon, gardez la monnaie. 0
Одвезите ме до ове адресе. Co-d-i-ez--o--à-ce-te a-res-e. C____________ à c____ a_______ C-n-u-s-z-m-i à c-t-e a-r-s-e- ------------------------------ Conduisez-moi à cette adresse. 0
Одвезите ме до мог хотела. Co-----e---o--à-c-t---t-l. C____________ à c__ h_____ C-n-u-s-z-m-i à c-t h-t-l- -------------------------- Conduisez-moi à cet hôtel. 0
Одвезите ме до плаже. C--d----z-m-i-- la-p-a--. C____________ à l_ p_____ C-n-u-s-z-m-i à l- p-a-e- ------------------------- Conduisez-moi à la plage. 0

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?