Рјечник

sr У таксију   »   ky Таксиде

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [отуз сегиз]

38 [отуз сегиз]

Таксиде

Takside

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Сур--ыч, -а--- ч-к-р-ңыз. С_______ т____ ч_________ С-р-н-ч- т-к-и ч-к-р-ң-з- ------------------------- Сураныч, такси чакырыңыз. 0
S-----ç--ta-s- ç-k--ı---. S_______ t____ ç_________ S-r-n-ç- t-k-i ç-k-r-ŋ-z- ------------------------- Suranıç, taksi çakırıŋız.
Колико кошта до железничке станице? Ст-нци--а ----н --н-- --р--? С________ ч____ к____ т_____ С-а-ц-я-а ч-й-н к-н-а т-р-т- ---------------------------- Станцияга чейин канча турат? 0
S---ts-y-ga ç-y-n----ç- t----? S__________ ç____ k____ t_____ S-a-t-i-a-a ç-y-n k-n-a t-r-t- ------------------------------ Stantsiyaga çeyin kança turat?
Колико кошта до аеродрома? А-роп--т-- ---ин ---ча---р-т? А_________ ч____ к____ т_____ А-р-п-р-к- ч-й-н к-н-а т-р-т- ----------------------------- Аэропортко чейин канча турат? 0
A-r-p--t-o -e-in--ança------? A_________ ç____ k____ t_____ A-r-p-r-k- ç-y-n k-n-a t-r-t- ----------------------------- Aeroportko çeyin kança turat?
Право, молим. С-р--ыч,-т-- айд-ң-з. С_______ т__ а_______ С-р-н-ч- т-з а-д-ң-з- --------------------- Сураныч, түз айдаңыз. 0
S--a-ı-----z aydaŋız. S_______ t__ a_______ S-r-n-ç- t-z a-d-ŋ-z- --------------------- Suranıç, tüz aydaŋız.
Овде десно, молим. Бу- -ер-е----о ------з, -уран--. Б__ ж____ о___ б_______ с_______ Б-л ж-р-е о-г- б-р-ң-з- с-р-н-ч- -------------------------------- Бул жерде оңго буруңуз, сураныч. 0
B-l-j--de-oŋg--b-ru-uz--s----ı-. B__ j____ o___ b_______ s_______ B-l j-r-e o-g- b-r-ŋ-z- s-r-n-ç- -------------------------------- Bul jerde oŋgo buruŋuz, suranıç.
Тамо на углу лево, молим. Суран-ч, бурчта--солг- -------. С_______ б______ с____ б_______ С-р-н-ч- б-р-т-н с-л-о б-р-ң-з- ------------------------------- Сураныч, бурчтан солго буруңуз. 0
Sur--ıç---u-ç----s--g---u---u-. S_______ b______ s____ b_______ S-r-n-ç- b-r-t-n s-l-o b-r-ŋ-z- ------------------------------- Suranıç, burçtan solgo buruŋuz.
Мени се жури. Ме- ш------ат--. М__ ш____ ж_____ М-н ш-ш-п ж-т-м- ---------------- Мен шашып жатам. 0
M---ş--ı----tam. M__ ş____ j_____ M-n ş-ş-p j-t-m- ---------------- Men şaşıp jatam.
Ја имам времена. М---н--бакт-- ба-. М____ у______ б___ М-н-н у-а-т-м б-р- ------------------ Менин убактым бар. 0
M---n-u-----m-ba-. M____ u______ b___ M-n-n u-a-t-m b-r- ------------------ Menin ubaktım bar.
Молим Вас, возите спорије. Су-ан-ч-----ыра-к --д----. С_______ ж_______ а_______ С-р-н-ч- ж-й-р-а- а-д-ң-з- -------------------------- Сураныч, жайыраак айдаңыз. 0
S-r----,----ı---- --d----. S_______ j_______ a_______ S-r-n-ç- j-y-r-a- a-d-ŋ-z- -------------------------- Suranıç, jayıraak aydaŋız.
Станите овде, молим. Су---ы-,-уш-- ж-р-е то-тоңуз. С_______ у___ ж____ т________ С-р-н-ч- у-у- ж-р-е т-к-о-у-. ----------------------------- Сураныч, ушул жерде токтоңуз. 0
S------,---ul-j-rd--tok-o--z. S_______ u___ j____ t________ S-r-n-ç- u-u- j-r-e t-k-o-u-. ----------------------------- Suranıç, uşul jerde toktoŋuz.
Сачекајте моменат, молим Вас. Сур-ныч,-б-- а- -ү-- т-р-ңуз. С_______ б__ а_ к___ т_______ С-р-н-ч- б-р а- к-т- т-р-ң-з- ----------------------------- Сураныч, бир аз күтө туруңуз. 0
S-ranıç--b-- -z k--ö--u--ŋ--. S_______ b__ a_ k___ t_______ S-r-n-ç- b-r a- k-t- t-r-ŋ-z- ----------------------------- Suranıç, bir az kütö turuŋuz.
Одмах се враћам. М-н -а-оо -еле-. М__ д____ к_____ М-н д-р-о к-л-м- ---------------- Мен дароо келем. 0
M-- d---o------. M__ d____ k_____ M-n d-r-o k-l-m- ---------------- Men daroo kelem.
Дајте ми рачун молим. М-г---сеп-ф--т----ы бе---из. М___ э_____________ б_______ М-г- э-е---а-т-р-н- б-р-ң-з- ---------------------------- Мага эсеп-фактураны бериңиз. 0
Maga-ese--fa--ura-- -e-i--z. M___ e_____________ b_______ M-g- e-e---a-t-r-n- b-r-ŋ-z- ---------------------------- Maga esep-fakturanı beriŋiz.
Немам ситно. М---е-м--да-ак-а --к. М____ м____ а___ ж___ М-н-е м-й-а а-ч- ж-к- --------------------- Менде майда акча жок. 0
M-n-e may-a akç--j-k. M____ m____ a___ j___ M-n-e m-y-a a-ç- j-k- --------------------- Mende mayda akça jok.
У реду је, остатак је за Вас. К-лга-ы- өзү---гө --лтыр-ң-з. К_______ ө_______ к__________ К-л-а-ы- ө-ү-ү-г- к-л-ы-ы-ы-. ----------------------------- Калганын өзүңүзгө калтырыңыз. 0
K-l--n---özüŋ-----kal-ı-ıŋ--. K_______ ö_______ k__________ K-l-a-ı- ö-ü-ü-g- k-l-ı-ı-ı-. ----------------------------- Kalganın özüŋüzgö kaltırıŋız.
Одвезите ме до ове адресе. М-н-----л да-е-к----ып--а---ыз. М___ у___ д______ а___ б_______ М-н- у-у- д-р-к-е а-ы- б-р-ң-з- ------------------------------- Мени ушул дарекке алып барыңыз. 0
Me-- -ş-l-d-r--ke -lıp---rıŋız. M___ u___ d______ a___ b_______ M-n- u-u- d-r-k-e a-ı- b-r-ŋ-z- ------------------------------- Meni uşul darekke alıp barıŋız.
Одвезите ме до мог хотела. М-ни м-йман----м--а-ы--б--ыңы-. М___ м___________ а___ б_______ М-н- м-й-а-к-н-м- а-ы- б-р-ң-з- ------------------------------- Мени мейманканама алып барыңыз. 0
Meni meyma-kana---al-p --rıŋı-. M___ m___________ a___ b_______ M-n- m-y-a-k-n-m- a-ı- b-r-ŋ-z- ------------------------------- Meni meymankanama alıp barıŋız.
Одвезите ме до плаже. М-н-----к-е а--- бар--ыз. М___ ж_____ а___ б_______ М-н- ж-э-к- а-ы- б-р-ң-з- ------------------------- Мени жээкке алып барыңыз. 0
Me-i -eekk- -l-p b-r--ı-. M___ j_____ a___ b_______ M-n- j-e-k- a-ı- b-r-ŋ-z- ------------------------- Meni jeekke alıp barıŋız.

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?