Рјечник

sr У таксију   »   ca Al taxi

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [trenta-vuit]

Al taxi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Si-u- pl--, -m po--t-uc---u--ta-i? Si us plau, em pot trucar un taxi? S- u- p-a-, e- p-t t-u-a- u- t-x-? ---------------------------------- Si us plau, em pot trucar un taxi? 0
Колико кошта до железничке станице? Quan--c--ta -i-s----’es--c-ó--e --e-? Quant costa fins a l’estació de tren? Q-a-t c-s-a f-n- a l-e-t-c-ó d- t-e-? ------------------------------------- Quant costa fins a l’estació de tren? 0
Колико кошта до аеродрома? Quant -os-a-fi-s-- l’--ropo--? Quant costa fins a l’aeroport? Q-a-t c-s-a f-n- a l-a-r-p-r-? ------------------------------ Quant costa fins a l’aeroport? 0
Право, молим. To--d-e---si -----au. Tot dret, si us plau. T-t d-e-, s- u- p-a-. --------------------- Tot dret, si us plau. 0
Овде десно, молим. A----d-et----i u--p---. A la dreta, si us plau. A l- d-e-a- s- u- p-a-. ----------------------- A la dreta, si us plau. 0
Тамо на углу лево, молим. Pre-gu- la p-ime-- a l’esq-er-a-a la can---ada,--i-us--lau. Prengui la primera a l’esquerra a la cantonada, si us plau. P-e-g-i l- p-i-e-a a l-e-q-e-r- a l- c-n-o-a-a- s- u- p-a-. ----------------------------------------------------------- Prengui la primera a l’esquerra a la cantonada, si us plau. 0
Мени се жури. T-n- -res--. Tinc pressa. T-n- p-e-s-. ------------ Tinc pressa. 0
Ја имам времена. T-n- --m--. Tinc temps. T-n- t-m-s- ----------- Tinc temps. 0
Молим Вас, возите спорије. V-g--m-- a p-c----oc- si-u-----u. Vagi més a poc a poc, si us plau. V-g- m-s a p-c a p-c- s- u- p-a-. --------------------------------- Vagi més a poc a poc, si us plau. 0
Станите овде, молим. Atur--s a-uí--s- u- -la-. Aturi’s aquí, si us plau. A-u-i-s a-u-, s- u- p-a-. ------------------------- Aturi’s aquí, si us plau. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. E---ri-un --m-n---si us--l-u. Esperi un moment, si us plau. E-p-r- u- m-m-n-, s- u- p-a-. ----------------------------- Esperi un moment, si us plau. 0
Одмах се враћам. J- torno -- seguida. Ja torno de seguida. J- t-r-o d- s-g-i-a- -------------------- Ja torno de seguida. 0
Дајте ми рачун молим. D-ni-m -n -ebu-,-s---s p--u. Doni’m un rebut, si us plau. D-n-’- u- r-b-t- s- u- p-a-. ---------------------------- Doni’m un rebut, si us plau. 0
Немам ситно. No-ti-c-c--v-. No tinc canvi. N- t-n- c-n-i- -------------- No tinc canvi. 0
У реду је, остатак је за Вас. V--bé,-g-ard- el----vi. Va bé, guardi el canvi. V- b-, g-a-d- e- c-n-i- ----------------------- Va bé, guardi el canvi. 0
Одвезите ме до ове адресе. Po------- a--e-ta--dreça. Porti’m a aquesta adreça. P-r-i-m a a-u-s-a a-r-ç-. ------------------------- Porti’m a aquesta adreça. 0
Одвезите ме до мог хотела. P---i---- a-ue------e-. Porti’m a aquest hotel. P-r-i-m a a-u-s- h-t-l- ----------------------- Porti’m a aquest hotel. 0
Одвезите ме до плаже. Po---’m-a -a-pl-tja. Porti’m a la platja. P-r-i-m a l- p-a-j-. -------------------- Porti’m a la platja. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?