Рјечник

sr У таксију   »   ca Al taxi

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [trenta-vuit]

Al taxi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Si us------ -m-pot t-u-ar--n-t-x-? S_ u_ p____ e_ p__ t_____ u_ t____ S- u- p-a-, e- p-t t-u-a- u- t-x-? ---------------------------------- Si us plau, em pot trucar un taxi? 0
Колико кошта до железничке станице? Q-an- c---a-fi-s-a--’--taci- de----n? Q____ c____ f___ a l________ d_ t____ Q-a-t c-s-a f-n- a l-e-t-c-ó d- t-e-? ------------------------------------- Quant costa fins a l’estació de tren? 0
Колико кошта до аеродрома? Qu--t -os-a f-ns---l--ero-ort? Q____ c____ f___ a l__________ Q-a-t c-s-a f-n- a l-a-r-p-r-? ------------------------------ Quant costa fins a l’aeroport? 0
Право, молим. To---r-t- -i--s ----. T__ d____ s_ u_ p____ T-t d-e-, s- u- p-a-. --------------------- Tot dret, si us plau. 0
Овде десно, молим. A-l---ret-,--- us---au. A l_ d_____ s_ u_ p____ A l- d-e-a- s- u- p-a-. ----------------------- A la dreta, si us plau. 0
Тамо на углу лево, молим. P------ l-----mera-- --e--uerr- a-l- -a-to----, -i us--l-u. P______ l_ p______ a l_________ a l_ c_________ s_ u_ p____ P-e-g-i l- p-i-e-a a l-e-q-e-r- a l- c-n-o-a-a- s- u- p-a-. ----------------------------------------------------------- Prengui la primera a l’esquerra a la cantonada, si us plau. 0
Мени се жури. T-nc-pr----. T___ p______ T-n- p-e-s-. ------------ Tinc pressa. 0
Ја имам времена. T-n---e-ps. T___ t_____ T-n- t-m-s- ----------- Tinc temps. 0
Молим Вас, возите спорије. V--i -é- ----- - p-c, si-us -l-u. V___ m__ a p__ a p___ s_ u_ p____ V-g- m-s a p-c a p-c- s- u- p-a-. --------------------------------- Vagi més a poc a poc, si us plau. 0
Станите овде, молим. A-uri-- ---í---- us-p-a-. A______ a____ s_ u_ p____ A-u-i-s a-u-, s- u- p-a-. ------------------------- Aturi’s aquí, si us plau. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. Esp----u----m--t, ----s -l--. E_____ u_ m______ s_ u_ p____ E-p-r- u- m-m-n-, s- u- p-a-. ----------------------------- Esperi un moment, si us plau. 0
Одмах се враћам. Ja ----o -- ---ui-a. J_ t____ d_ s_______ J- t-r-o d- s-g-i-a- -------------------- Ja torno de seguida. 0
Дајте ми рачун молим. Do-i-m -n--e---, -i--s-----. D_____ u_ r_____ s_ u_ p____ D-n-’- u- r-b-t- s- u- p-a-. ---------------------------- Doni’m un rebut, si us plau. 0
Немам ситно. N- -----c--vi. N_ t___ c_____ N- t-n- c-n-i- -------------- No tinc canvi. 0
У реду је, остатак је за Вас. V- --,-gu-r-i el -anvi. V_ b__ g_____ e_ c_____ V- b-, g-a-d- e- c-n-i- ----------------------- Va bé, guardi el canvi. 0
Одвезите ме до ове адресе. Po-ti-m a -q---t-----eça. P______ a a______ a______ P-r-i-m a a-u-s-a a-r-ç-. ------------------------- Porti’m a aquesta adreça. 0
Одвезите ме до мог хотела. P-r-i’m---a--e-t-ho--l. P______ a a_____ h_____ P-r-i-m a a-u-s- h-t-l- ----------------------- Porti’m a aquest hotel. 0
Одвезите ме до плаже. P-r-i---a -a pla-ja. P______ a l_ p______ P-r-i-m a l- p-a-j-. -------------------- Porti’m a la platja. 0

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?