Рјечник

sr У таксију   »   nn I drosja

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [trettiåtte]

I drosja

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Kan d- -e-- --il---g t-nge -i ------? K__ d_ v___ s____ o_ t____ e_ d______ K-n d- v-r- s-i-l o- t-n-e e- d-o-j-? ------------------------------------- Kan du vere snill og tinge ei drosje? 0
Колико кошта до железничке станице? K-a -o---r-d-t--il togst-sjon--? K__ k_____ d__ t__ t____________ K-a k-s-a- d-t t-l t-g-t-s-o-e-? -------------------------------- Kva kostar det til togstasjonen? 0
Колико кошта до аеродрома? K-----st-r--et til fly-----e-? K__ k_____ d__ t__ f__________ K-a k-s-a- d-t t-l f-y-l-s-e-? ------------------------------ Kva kostar det til flyplassen? 0
Право, молим. K--r-r--t f-am her- -r--- ---l-. K___ r___ f___ h___ e_ d_ s_____ K-y- r-t- f-a- h-r- e- d- s-i-l- -------------------------------- Køyr rett fram her, er du snill. 0
Овде десно, молим. K-y- ------g-e h--- -r-du----l-. K___ t__ h____ h___ e_ d_ s_____ K-y- t-l h-g-e h-r- e- d- s-i-l- -------------------------------- Køyr til høgre her, er du snill. 0
Тамо на углу лево, молим. Kø-r t-l-venst-- v-- -jø-net- er----snil-. K___ t__ v______ v__ h_______ e_ d_ s_____ K-y- t-l v-n-t-e v-d h-ø-n-t- e- d- s-i-l- ------------------------------------------ Køyr til venstre ved hjørnet, er du snill. 0
Мени се жури. Eg h---d-t -r-v-lt. E_ h__ d__ t_______ E- h-r d-t t-a-e-t- ------------------- Eg har det travelt. 0
Ја имам времена. E- --r go- ti-. E_ h__ g__ t___ E- h-r g-d t-d- --------------- Eg har god tid. 0
Молим Вас, возите спорије. Ka- d--k------i-------a--? K__ d_ k____ l___ s_______ K-n d- k-y-e l-t- s-k-a-e- -------------------------- Kan du køyre litt saktare? 0
Станите овде, молим. Ka---u st-pp- her? K__ d_ s_____ h___ K-n d- s-o-p- h-r- ------------------ Kan du stoppe her? 0
Сачекајте моменат, молим Вас. V--t-lit-,--r----sni--. V___ l____ e_ d_ s_____ V-n- l-t-, e- d- s-i-l- ----------------------- Vent litt, er du snill. 0
Одмах се враћам. Eg-er --r-ks-ti--ake. E_ e_ s_____ t_______ E- e- s-r-k- t-l-a-e- --------------------- Eg er straks tilbake. 0
Дајте ми рачун молим. Kan------ ---tte-i-ga? K__ e_ f_ k___________ K-n e- f- k-i-t-r-n-a- ---------------------- Kan eg få kvitteringa? 0
Немам ситно. E---ar -kk-- sm--e-g--. E_ h__ i____ s_________ E- h-r i-k-e s-å-e-g-r- ----------------------- Eg har ikkje småpengar. 0
У реду је, остатак је за Вас. V-r s--god, -u -an-f- -es--n. V__ s_ g___ d_ k__ f_ r______ V-r s- g-d- d- k-n f- r-s-e-. ----------------------------- Ver så god, du kan få resten. 0
Одвезите ме до ове адресе. K-y--m-g---l--e-ne-a--essa- -r du--ni--. K___ m__ t__ d____ a_______ e_ d_ s_____ K-y- m-g t-l d-n-e a-r-s-a- e- d- s-i-l- ---------------------------------------- Køyr meg til denne adressa, er du snill. 0
Одвезите ме до мог хотела. Kø-r-meg---l h---l-e-, e---- s---l. K___ m__ t__ h________ e_ d_ s_____ K-y- m-g t-l h-t-l-e-, e- d- s-i-l- ----------------------------------- Køyr meg til hotellet, er du snill. 0
Одвезите ме до плаже. Køy- -e---i- -------,-e--du--nill. K___ m__ t__ s_______ e_ d_ s_____ K-y- m-g t-l s-r-n-a- e- d- s-i-l- ---------------------------------- Køyr meg til stranda, er du snill. 0

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?