Рјечник

sr У таксију   »   ro În taxi

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [treizeci şi opt]

În taxi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Che-aţi v--rog -n ----. C______ v_ r__ u_ t____ C-e-a-i v- r-g u- t-x-. ----------------------- Chemaţi vă rog un taxi. 0
Колико кошта до железничке станице? Cât cos-ă---n- la--ar-? C__ c____ p___ l_ g____ C-t c-s-ă p-n- l- g-r-? ----------------------- Cât costă până la gară? 0
Колико кошта до аеродрома? C-----s-ă-pân- ---aer--or-? C__ c____ p___ l_ a________ C-t c-s-ă p-n- l- a-r-p-r-? --------------------------- Cât costă până la aeroport? 0
Право, молим. Vă-rog dr----în---te. V_ r__ d____ î_______ V- r-g d-e-t î-a-n-e- --------------------- Vă rog drept înainte. 0
Овде десно, молим. V- -o- a-ci la-----pt-. V_ r__ a___ l_ d_______ V- r-g a-c- l- d-e-p-a- ----------------------- Vă rog aici la dreapta. 0
Тамо на углу лево, молим. Vă---- --o---l- --lţ -- ----g-. V_ r__ a____ l_ c___ l_ s______ V- r-g a-o-o l- c-l- l- s-â-g-. ------------------------------- Vă rog acolo la colţ la stânga. 0
Мени се жури. Mă g-ăb-sc. M_ g_______ M- g-ă-e-c- ----------- Mă grăbesc. 0
Ја имам времена. Am-t--p. A_ t____ A- t-m-. -------- Am timp. 0
Молим Вас, возите спорије. V- r-g--ă-con--ce---ma--înce-. V_ r__ s_ c________ m__ î_____ V- r-g s- c-n-u-e-i m-i î-c-t- ------------------------------ Vă rog să conduceţi mai încet. 0
Станите овде, молим. V- r---s- ---iţi-ai-i. V_ r__ s_ o_____ a____ V- r-g s- o-r-ţ- a-c-. ---------------------- Vă rog să opriţi aici. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. Aşt---a-i -n--o-ent-vă---g. A________ u_ m_____ v_ r___ A-t-p-a-i u- m-m-n- v- r-g- --------------------------- Aşteptaţi un moment vă rog. 0
Одмах се враћам. Mă-în-o-c--med-a-. M_ î_____ i_______ M- î-t-r- i-e-i-t- ------------------ Mă întorc imediat. 0
Дајте ми рачун молим. V--ro- -ă--i --ţ--- -h-tan--. V_ r__ s____ d___ o c________ V- r-g s---i d-ţ- o c-i-a-ţ-. ----------------------------- Vă rog să-mi daţi o chitanţă. 0
Немам ситно. Nu----b-ni măru-ţi. N_ a_ b___ m_______ N- a- b-n- m-r-n-i- ------------------- Nu am bani mărunţi. 0
У реду је, остатак је за Вас. E--- bine -ş-----st---e-te p-n-ru dum--a-oa-t--. E___ b___ a___ r_____ e___ p_____ d_____________ E-t- b-n- a-a- r-s-u- e-t- p-n-r- d-m-e-v-a-t-ă- ------------------------------------------------ Este bine aşa, restul este pentru dumneavoastră. 0
Одвезите ме до ове адресе. Duce-i--ă-l---c-ast--------. D________ l_ a______ a______ D-c-ţ---ă l- a-e-s-ă a-r-s-. ---------------------------- Duceţi-mă la această adresă. 0
Одвезите ме до мог хотела. Duc-ţi-mă--a-h-te-ul me-. D________ l_ h______ m___ D-c-ţ---ă l- h-t-l-l m-u- ------------------------- Duceţi-mă la hotelul meu. 0
Одвезите ме до плаже. D-ce-------a--tr---. D________ l_ ş______ D-c-ţ---ă l- ş-r-n-. -------------------- Duceţi-mă la ştrand. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?