Рјечник

sr У таксију   »   hu A taxiban

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [harmincnyolc]

A taxiban

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. H--j-- k--em-egy ta-it. H_____ k____ e__ t_____ H-v-o- k-r-m e-y t-x-t- ----------------------- Hívjon kérem egy taxit. 0
Колико кошта до железничке станице? Men--i-e ---ü--a-----tá-lo-á--g? M_______ k____ a v______________ M-n-y-b- k-r-l a v-s-t-l-o-á-i-? -------------------------------- Mennyibe kerül a vasútállomásig? 0
Колико кошта до аеродрома? Menny-b--ker-l -----ü--t---g? M_______ k____ a r___________ M-n-y-b- k-r-l a r-p-l-t-r-g- ----------------------------- Mennyibe kerül a repülőtérig? 0
Право, молим. E-ye----n ----e, -é-em! E________ e_____ k_____ E-y-n-s-n e-ő-e- k-r-m- ----------------------- Egyenesen előre, kérem! 0
Овде десно, молим. I-----b-ra- k-rem! I__ j______ k_____ I-t j-b-r-, k-r-m- ------------------ Itt jobbra, kérem! 0
Тамо на углу лево, молим. Ott-a----kon-ba-r-,-k-r--! O__ a s_____ b_____ k_____ O-t a s-r-o- b-l-a- k-r-m- -------------------------- Ott a sarkon balra, kérem! 0
Мени се жури. S-et-k. S______ S-e-e-. ------- Sietek. 0
Ја имам времена. V-n ---m. V__ i____ V-n i-ő-. --------- Van időm. 0
Молим Вас, возите спорије. K----- m----n--a--a--an! K_____ m_____ l_________ K-r-m- m-n-e- l-s-a-b-n- ------------------------ Kérem, menjen lassabban! 0
Станите овде, молим. Áll----meg -tt---érem! Á_____ m__ i___ k_____ Á-l-o- m-g i-t- k-r-m- ---------------------- Álljon meg itt, kérem! 0
Сачекајте моменат, молим Вас. V--j-n e---p--l--a-o-,-ké-e-! V_____ e__ p__________ k_____ V-r-o- e-y p-l-a-a-o-, k-r-m- ----------------------------- Várjon egy pillanatot, kérem! 0
Одмах се враћам. M---j--t -ö--k. M_______ j_____ M-n-j-r- j-v-k- --------------- Mindjárt jövök. 0
Дајте ми рачун молим. Kérem a--on--eke--e-y---ug-át! K____ a____ n____ e__ n_______ K-r-m a-j-n n-k-m e-y n-u-t-t- ------------------------------ Kérem adjon nekem egy nyugtát! 0
Немам ситно. N--c- ----pé-z--. N____ a__________ N-n-s a-r-p-n-e-. ----------------- Nincs aprópénzem. 0
У реду је, остатак је за Вас. Re-----, a-mara-ék-----né. R_______ a m______ a_ ö___ R-n-b-n- a m-r-d-k a- ö-é- -------------------------- Rendben, a maradék az öné. 0
Одвезите ме до ове адресе. K-rem--v---e---l-e-re -------! K_____ v_____ e_ e___ a c_____ K-r-m- v-g-e- e- e-r- a c-m-e- ------------------------------ Kérem, vigyen el erre a címre! 0
Одвезите ме до мог хотела. Vi--en--l - sz-l-od--ba! V_____ e_ a s___________ V-g-e- e- a s-á-l-d-m-a- ------------------------ Vigyen el a szállodámba! 0
Одвезите ме до плаже. Vigy-n -l a-st-andr-! V_____ e_ a s________ V-g-e- e- a s-r-n-r-! --------------------- Vigyen el a strandra! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + мађарски (1-100) МП3 мађарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?