Рјечник

sr У таксију   »   sl Taksi

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [osemintrideset]

Taksi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Pr---m,-p-klič--e-t-ks-. P______ p________ t_____ P-o-i-, p-k-i-i-e t-k-i- ------------------------ Prosim, pokličite taksi. 0
Колико кошта до железничке станице? K-l-ko---ane --e-oz-d--žel-z---k--p---a-e? K_____ s____ p_____ d_ ž_________ p_______ K-l-k- s-a-e p-e-o- d- ž-l-z-i-k- p-s-a-e- ------------------------------------------ Koliko stane prevoz do železniške postaje? 0
Колико кошта до аеродрома? K-l--o st-ne p-------o le-al--č-? K_____ s____ p_____ d_ l_________ K-l-k- s-a-e p-e-o- d- l-t-l-š-a- --------------------------------- Koliko stane prevoz do letališča? 0
Право, молим. Pros----ar--no-t. P_____ n_________ P-o-i- n-r-v-o-t- ----------------- Prosim naravnost. 0
Овде десно, молим. Pro-i----ka- -- d--n-. P_____ t____ n_ d_____ P-o-i- t-k-j n- d-s-o- ---------------------- Prosim tukaj na desno. 0
Тамо на углу лево, молим. Pr--i--t-m -a-v-ga----- --v-. P_____ t__ n_ v_____ n_ l____ P-o-i- t-m n- v-g-l- n- l-v-. ----------------------------- Prosim tam na vogalu na levo. 0
Мени се жури. Mudi-s- m-. M___ s_ m__ M-d- s- m-. ----------- Mudi se mi. 0
Ја имам времена. I-a- ---. I___ č___ I-a- č-s- --------- Imam čas. 0
Молим Вас, возите спорије. Prosi------j--e ----s-e-e. P______ p______ p_________ P-o-i-, p-l-i-e p-č-s-e-e- -------------------------- Prosim, peljite počasneje. 0
Станите овде, молим. Tu--------pr-sim- ----v-te. T____ s__ p______ u________ T-k-j s-, p-o-i-, u-t-v-t-. --------------------------- Tukaj se, prosim, ustavite. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. P-čak-j-e- -ro---, tr-nut--. P_________ p______ t________ P-č-k-j-e- p-o-i-, t-e-u-e-. ---------------------------- Počakajte, prosim, trenutek. 0
Одмах се враћам. Ta----bom n--aj. T____ b__ n_____ T-k-j b-m n-z-j- ---------------- Takoj bom nazaj. 0
Дајте ми рачун молим. Daj-- --- --os-m,-po---i---- -l-----. D____ m__ p______ p_______ o p_______ D-j-e m-, p-o-i-, p-t-d-l- o p-a-i-u- ------------------------------------- Dajte mi, prosim, potrdilo o plačilu. 0
Немам ситно. N-mam----biž-. N____ d_______ N-m-m d-o-i-a- -------------- Nimam drobiža. 0
У реду је, остатак је за Вас. V-r-d-,-o-ta-ek--e ----as. V r____ o______ j_ z_ v___ V r-d-, o-t-n-k j- z- v-s- -------------------------- V redu, ostanek je za vas. 0
Одвезите ме до ове адресе. Pe-jite m--na----nasl-v. P______ m_ n_ t_ n______ P-l-i-e m- n- t- n-s-o-. ------------------------ Peljite me na ta naslov. 0
Одвезите ме до мог хотела. Pe-jit---e-d--m--ega----el-. P______ m_ d_ m_____ h______ P-l-i-e m- d- m-j-g- h-t-l-. ---------------------------- Peljite me do mojega hotela. 0
Одвезите ме до плаже. P-l-i-e me na ----o. P______ m_ n_ o_____ P-l-i-e m- n- o-a-o- -------------------- Peljite me na obalo. 0

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?