Рјечник

sr нешто желети   »   be нечага хацець

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [семдзесят]

70 [semdzesyat]

нечага хацець

nechaga khatsets’

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Желите ли пушити? Х---це к--ы--? Х_____ к______ Х-ч-ц- к-р-ц-? -------------- Хочаце курыць? 0
Khoc-a--- -uryts’? K________ k_______ K-o-h-t-e k-r-t-’- ------------------ Khochatse kuryts’?
Желите ли играти? Х--а-е п-танц-в-ц-? Х_____ п___________ Х-ч-ц- п-т-н-а-а-ь- ------------------- Хочаце патанцаваць? 0
Kh-c---------a----va-s-? K________ p_____________ K-o-h-t-e p-t-n-s-v-t-’- ------------------------ Khochatse patantsavats’?
Желите ли шетати? Х-ч--е---аг-ля-ца? Х_____ п__________ Х-ч-ц- п-а-у-я-ц-? ------------------ Хочаце прагуляцца? 0
K--c---se -rag--------a? K________ p_____________ K-o-h-t-e p-a-u-y-t-t-a- ------------------------ Khochatse pragulyatstsa?
Ја желим пушити. Я-ха-- к--ыц-. Я х___ к______ Я х-ч- к-р-ц-. -------------- Я хачу курыць. 0
Y-------u k--yts-. Y_ k_____ k_______ Y- k-a-h- k-r-t-’- ------------------ Ya khachu kuryts’.
Желиш ли цигарету? Хо-аш --г-р-т-? Х____ ц________ Х-ч-ш ц-г-р-т-? --------------- Хочаш цыгарэту? 0
K-----s- -syga-et-? K_______ t_________ K-o-h-s- t-y-a-e-u- ------------------- Khochash tsygaretu?
Он жели ватру. Ён-х-ч-----к-рыць. Ё_ х___ п_________ Ё- х-ч- п-ы-у-ы-ь- ------------------ Ён хоча прыкурыць. 0
En -ho--a--ry-u---s-. E_ k_____ p__________ E- k-o-h- p-y-u-y-s-. --------------------- En khocha prykuryts’.
Ја желим нешто пити. Я-----ў-б-----а--л---ы -а-о--е--дз---а--ц-. Я х____ б_ / х_____ б_ ч___________ п______ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ч-г---е-у-з- п-п-ц-. ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы чаго-небудзь папіць. 0
Ya-k-a--e- by-/ kha-sela--y -ha----ebu--’ -apіts’. Y_ k______ b_ / k_______ b_ c____________ p_______ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- c-a-o-n-b-d-’ p-p-t-’- -------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by chago-nebudz’ papіts’.
Ја желим нешто јести. Я--а-еў-б--/-х-ц-ла -ы ча-о---буд-ь -аес-і. Я х____ б_ / х_____ б_ ч___________ п______ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ч-г---е-у-з- п-е-ц-. ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы чаго-небудзь паесці. 0
Ya---at--u--- / khats--a by --a---n-----’---es---. Y_ k______ b_ / k_______ b_ c____________ p_______ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- c-a-o-n-b-d-’ p-e-t-і- -------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by chago-nebudz’ paestsі.
Ја се желим мало одморити. Я --цеў--ы --х-цела--ы т--хі ------ц-. Я х____ б_ / х_____ б_ т____ а________ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- т-о-і а-п-ч-ц-. -------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы трохі адпачыць. 0
Y--kh-ts---by-/ k-a-s----b---rok-- -d-a-h---’. Y_ k______ b_ / k_______ b_ t_____ a__________ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- t-o-h- a-p-c-y-s-. ---------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by trokhі adpachyts’.
Ја Вас желим нешто питати. Я-хац-- б--- --цела--ы-н-ш-а-ў-Ва--с-ы----. Я х____ б_ / х_____ б_ н____ ў В__ с_______ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- н-ш-а ў В-с с-ы-а-ь- ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы нешта ў Вас спытаць. 0
Y- khats-u-by ---h-----a-by--es-t- u--as s-y-----. Y_ k______ b_ / k_______ b_ n_____ u V__ s________ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- n-s-t- u V-s s-y-a-s-. -------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by neshta u Vas spytats’.
Ја Вас желим за нешто замолити. Я--а-е---ы-- хац-л---ы--а--а--чы-с-ц- -а-рас--ь. Я х____ б_ / х_____ б_ В__ а_ ч______ п_________ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- В-с а- ч-м-ь-і п-п-а-і-ь- ------------------------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы Вас аб чымсьці папрасіць. 0
Ya-kha---u b- ---h-ts--a-by --- ---chym----і pap-a-----. Y_ k______ b_ / k_______ b_ V__ a_ c________ p__________ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- V-s a- c-y-s-t-і p-p-a-і-s-. -------------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by Vas ab chyms’tsі paprasіts’.
Ја Вас желим на нешто позвати. Я -а-е--бы-/---цел- -ы-В-с--а-----ь-- з-пр--іць. Я х____ б_ / х_____ б_ В__ н_ ш______ з_________ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- В-с н- ш-о-ь-і з-п-а-і-ь- ------------------------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы Вас на штосьці запрасіць. 0
Ya---a-seu b--/ k--ts----by-----na---tos’tsі-----as---’. Y_ k______ b_ / k_______ b_ V__ n_ s________ z__________ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- V-s n- s-t-s-t-і z-p-a-і-s-. -------------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by Vas na shtos’tsі zaprasіts’.
Шта желите, молим? Што--ы -а----е? Ш__ В_ ж_______ Ш-о В- ж-д-е-е- --------------- Што Вы жадаеце? 0
Sh-o--- --ada--se? S___ V_ z_________ S-t- V- z-a-a-t-e- ------------------ Shto Vy zhadaetse?
Желите ли кафу? Жад--ц----вы? Ж______ к____ Ж-д-е-е к-в-? ------------- Жадаеце кавы? 0
Z-ada-t-- kav-? Z________ k____ Z-a-a-t-e k-v-? --------------- Zhadaetse kavy?
Или радије желите чај? А-- В---л-п-й-г-рбаты? А__ В__ л____ г_______ А-о В-м л-п-й г-р-а-ы- ---------------------- Або Вам лепей гарбаты? 0
A-o-Vam le------r-a--? A__ V__ l____ g_______ A-o V-m l-p-y g-r-a-y- ---------------------- Abo Vam lepey garbaty?
Ми се желимо возити кући. Мы---ча- еха-ь д-д--у. М_ х____ е____ д______ М- х-ч-м е-а-ь д-д-м-. ---------------------- Мы хочам ехаць дадому. 0
M- -ho--am -e--ats’----omu. M_ k______ y_______ d______ M- k-o-h-m y-k-a-s- d-d-m-. --------------------------- My khocham yekhats’ dadomu.
Желите ли ви такси? Вам-----э------ак--? В__ п________ т_____ В-м п-т-э-н-е т-к-і- -------------------- Вам патрэбнае таксі? 0
Vam-pa--ebn-e taks-? V__ p________ t_____ V-m p-t-e-n-e t-k-і- -------------------- Vam patrebnae taksі?
Они желе телефонирати. Я-- -оч-ць --тэлеф----а-ь. Я__ х_____ п______________ Я-ы х-ч-ц- п-т-л-ф-н-в-ц-. -------------------------- Яны хочуць патэлефанаваць. 0
Ya----h--h--s- ---elef--a-a--’. Y___ k________ p_______________ Y-n- k-o-h-t-’ p-t-l-f-n-v-t-’- ------------------------------- Yany khochuts’ patelefanavats’.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.