Рјечник

sr нешто желети   »   cs mít něco rád

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sedmdesát]

mít něco rád

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Желите ли пушити? C----e si z-k--řit? C_____ s_ z________ C-c-t- s- z-k-u-i-? ------------------- Chcete si zakouřit? 0
Желите ли играти? C--e-e ----a---č--? C_____ s_ z________ C-c-t- s- z-t-n-i-? ------------------- Chcete si zatančit? 0
Желите ли шетати? Chc----s- -r--í-? C_____ s_ p______ C-c-t- s- p-o-í-? ----------------- Chcete se projít? 0
Ја желим пушити. Ch-ěl---ch---a-byc- s---a---řit. C____ / c_____ b___ s_ z________ C-t-l / c-t-l- b-c- s- z-k-u-i-. -------------------------------- Chtěl / chtěla bych si zakouřit. 0
Желиш ли цигарету? Chceš ci--retu? C____ c________ C-c-š c-g-r-t-? --------------- Chceš cigaretu? 0
Он жели ватру. C-ce př--á--t. C___ p________ C-c- p-i-á-i-. -------------- Chce připálit. 0
Ја желим нешто пити. R-----ráda by-h-s--n--e------il-- -----a. R__ / r___ b___ s_ n_____ n____ / n______ R-d / r-d- b-c- s- n-č-h- n-p-l / n-p-l-. ----------------------------------------- Rád / ráda bych se něčeho napil / napila. 0
Ја желим нешто јести. N-------------l /-----l-. N___ b___ s____ / s______ N-c- b-c- s-ě-l / s-ě-l-. ------------------------- Něco bych snědl / snědla. 0
Ја се желим мало одморити. Ch-ě----c-t-la---c- s- t-o--- --po-i---t. C____ / c_____ b___ s_ t_____ o__________ C-t-l / c-t-l- b-c- s- t-o-h- o-p-č-n-u-. ----------------------------------------- Chtěl / chtěla bych si trochu odpočinout. 0
Ја Вас желим нешто питати. R-d-/---da -y----e Vá--n-----o -ep-al-----pta-a. R__ / r___ b___ s_ V__ n_ n___ z_____ / z_______ R-d / r-d- b-c- s- V-s n- n-c- z-p-a- / z-p-a-a- ------------------------------------------------ Rád / ráda bych se Vás na něco zeptal / zeptala. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Ch--l-/ ch---a b--h--á- o ---o---p-o---. C____ / c_____ b___ V__ o n___ p________ C-t-l / c-t-l- b-c- V-s o n-c- p-p-o-i-. ---------------------------------------- Chtěl / chtěla bych Vás o něco poprosit. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. R-d-/---da-b-c----s-něka- -ozval ---o-v-la. R__ / r___ b___ V__ n____ p_____ / p_______ R-d / r-d- b-c- V-s n-k-m p-z-a- / p-z-a-a- ------------------------------------------- Rád / ráda bych Vás někam pozval / pozvala. 0
Шта желите, молим? Co-si -ř--e----pr-s-m? C_ s_ p_______ p______ C- s- p-e-e-e- p-o-í-? ---------------------- Co si přejete, prosím? 0
Желите ли кафу? Př---te s- k--u? P______ s_ k____ P-e-e-e s- k-v-? ---------------- Přejete si kávu? 0
Или радије желите чај? Neb- b-s-- raděj- --tě- /----ěl-----? N___ b____ r_____ c____ / c_____ č___ N-b- b-s-e r-d-j- c-t-l / c-t-l- č-j- ------------------------------------- Nebo byste raději chtěl / chtěla čaj? 0
Ми се желимо возити кући. Ch-e-- -e--d---. C_____ j__ d____ C-c-m- j-t d-m-. ---------------- Chceme jet domů. 0
Желите ли ви такси? Chc--e-zavolat--axi? C_____ z______ t____ C-c-t- z-v-l-t t-x-? -------------------- Chcete zavolat taxi? 0
Они желе телефонирати. C-t-jí---l--o-ov-t. C_____ t___________ C-t-j- t-l-f-n-v-t- ------------------- Chtějí telefonovat. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.