Рјечник

sr нешто желети   »   uk Хотіти що-небудь

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [сімдесят]

70 [simdesyat]

Хотіти що-небудь

[Khotity shcho-nebudʹ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Желите ли пушити? Х-чет-------и? Хочете курити? Х-ч-т- к-р-т-? -------------- Хочете курити? 0
Kh--h-t- kury--? Khochete kuryty? K-o-h-t- k-r-t-? ---------------- Khochete kuryty?
Желите ли играти? Х---т- танц---ти? Хочете танцювати? Х-ч-т- т-н-ю-а-и- ----------------- Хочете танцювати? 0
K-oc---e -a--syuvat-? Khochete tantsyuvaty? K-o-h-t- t-n-s-u-a-y- --------------------- Khochete tantsyuvaty?
Желите ли шетати? Хо--т- йти г-----? Хочете йти гуляти? Х-ч-т- й-и г-л-т-? ------------------ Хочете йти гуляти? 0
K-----t- -̆ty hu---ty? Khochete y-ty hulyaty? K-o-h-t- y-t- h-l-a-y- ---------------------- Khochete y̆ty hulyaty?
Ја желим пушити. Я-хочу ---ит-. Я хочу курити. Я х-ч- к-р-т-. -------------- Я хочу курити. 0
YA kh-chu---ry--. YA khochu kuryty. Y- k-o-h- k-r-t-. ----------------- YA khochu kuryty.
Желиш ли цигарету? Ти хот-в-б- --гар--? Ти хотів би цигарку? Т- х-т-в б- ц-г-р-у- -------------------- Ти хотів би цигарку? 0
T--k-o-iv -y --yhar-u? Ty khotiv by tsyharku? T- k-o-i- b- t-y-a-k-? ---------------------- Ty khotiv by tsyharku?
Он жели ватру. Він---тів------гн-. Він хотів би вогню. В-н х-т-в б- в-г-ю- ------------------- Він хотів би вогню. 0
Vi- -ho-i- -------y-. Vin khotiv by vohnyu. V-n k-o-i- b- v-h-y-. --------------------- Vin khotiv by vohnyu.
Ја желим нешто пити. Я х--- пи--. Я хочу пити. Я х-ч- п-т-. ------------ Я хочу пити. 0
Y----o-h- py-y. YA khochu pyty. Y- k-o-h- p-t-. --------------- YA khochu pyty.
Ја желим нешто јести. Я----у ----. Я хочу їсти. Я х-ч- ї-т-. ------------ Я хочу їсти. 0
YA-k-o-hu--̈---. YA khochu i-sty. Y- k-o-h- i-s-y- ---------------- YA khochu ïsty.
Ја се желим мало одморити. Я-хочу--і--о--ти. Я хочу відпочити. Я х-ч- в-д-о-и-и- ----------------- Я хочу відпочити. 0
Y- -ho--- vidp----ty. YA khochu vidpochyty. Y- k-o-h- v-d-o-h-t-. --------------------- YA khochu vidpochyty.
Ја Вас желим нешто питати. Я---чу Вас дещ---ап--ат-. Я хочу Вас дещо запитати. Я х-ч- В-с д-щ- з-п-т-т-. ------------------------- Я хочу Вас дещо запитати. 0
YA--h-ch----- d-shch- z-pyta-y. YA khochu Vas deshcho zapytaty. Y- k-o-h- V-s d-s-c-o z-p-t-t-. ------------------------------- YA khochu Vas deshcho zapytaty.
Ја Вас желим за нешто замолити. Я------Ва------ по---с---. Я хочу Вас дещо попросити. Я х-ч- В-с д-щ- п-п-о-и-и- -------------------------- Я хочу Вас дещо попросити. 0
Y- khochu Vas-des-c-o --prosy--. YA khochu Vas deshcho poprosyty. Y- k-o-h- V-s d-s-c-o p-p-o-y-y- -------------------------------- YA khochu Vas deshcho poprosyty.
Ја Вас желим на нешто позвати. Я хочу---- -удись----------. Я хочу Вас кудись запросити. Я х-ч- В-с к-д-с- з-п-о-и-и- ---------------------------- Я хочу Вас кудись запросити. 0
Y- khoc-u-Va- ku-ysʹ--ap-o--ty. YA khochu Vas kudysʹ zaprosyty. Y- k-o-h- V-s k-d-s- z-p-o-y-y- ------------------------------- YA khochu Vas kudysʹ zaprosyty.
Шта желите, молим? Щ--В- хоче-- ------? Що Ви хочете випити? Щ- В- х-ч-т- в-п-т-? -------------------- Що Ви хочете випити? 0
S-cho-V--kho-h-t- -y---y? Shcho Vy khochete vypyty? S-c-o V- k-o-h-t- v-p-t-? ------------------------- Shcho Vy khochete vypyty?
Желите ли кафу? Чи------- - -- ---и? Чи хотіли б Ви кави? Ч- х-т-л- б В- к-в-? -------------------- Чи хотіли б Ви кави? 0
Chy---o-i-----Vy--a--? Chy khotily b Vy kavy? C-y k-o-i-y b V- k-v-? ---------------------- Chy khotily b Vy kavy?
Или радије желите чај? Ч- х-ті-- - -- -р-щ- ч--? Чи хотіли б Ви краще чаю? Ч- х-т-л- б В- к-а-е ч-ю- ------------------------- Чи хотіли б Ви краще чаю? 0
Ch- kho-i-y---Vy-k--sh--e-ch--u? Chy khotily b Vy krashche chayu? C-y k-o-i-y b V- k-a-h-h- c-a-u- -------------------------------- Chy khotily b Vy krashche chayu?
Ми се желимо возити кући. Ми-хо-і---б поїх-т--д-до-у. Ми хотіли б поїхати додому. М- х-т-л- б п-ї-а-и д-д-м-. --------------------------- Ми хотіли б поїхати додому. 0
My -h--il----p-ïkha-- do---u. My khotily b poi-khaty dodomu. M- k-o-i-y b p-i-k-a-y d-d-m-. ------------------------------ My khotily b poïkhaty dodomu.
Желите ли ви такси? Чи--------б ви-т-к-і? Чи хотіли б ви таксі? Ч- х-т-л- б в- т-к-і- --------------------- Чи хотіли б ви таксі? 0
Chy-k--ti-- b vy--a---? Chy khotily b vy taksi? C-y k-o-i-y b v- t-k-i- ----------------------- Chy khotily b vy taksi?
Они желе телефонирати. В-ни х-ч--- ---ел--о-у--т-. Вони хочуть зателефонувати. В-н- х-ч-т- з-т-л-ф-н-в-т-. --------------------------- Вони хочуть зателефонувати. 0
V-n---hoc-utʹ-zat-le--nuva-y. Vony khochutʹ zatelefonuvaty. V-n- k-o-h-t- z-t-l-f-n-v-t-. ----------------------------- Vony khochutʹ zatelefonuvaty.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.