Рјечник

sr нешто желети   »   af om van iets te hou

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sewentig]

om van iets te hou

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Желите ли пушити? Wil-u-r-ok? W__ u r____ W-l u r-o-? ----------- Wil u rook? 0
Желите ли играти? Wi--u-d--s? W__ u d____ W-l u d-n-? ----------- Wil u dans? 0
Желите ли шетати? W-l-u--a-- ----? W__ u g___ s____ W-l u g-a- s-a-? ---------------- Wil u gaan stap? 0
Ја желим пушити. E- -il g---g-r-o-. E_ w__ g____ r____ E- w-l g-a-g r-o-. ------------------ Ek wil graag rook. 0
Желиш ли цигарету? Wi- -- ’--sig-ret-h-? W__ j_ ’_ s______ h__ W-l j- ’- s-g-r-t h-? --------------------- Wil jy ’n sigaret hê? 0
Он жели ватру. Hy----- -- vuurho-tj---/ -a---ek-r. H_ s___ ’_ v__________ / a_________ H- s-e- ’- v-u-h-u-j-e / a-n-t-k-r- ----------------------------------- Hy soek ’n vuurhoutjie / aansteker. 0
Ја желим нешто пити. E--wil gr--g-ie-- --in-. E_ w__ g____ i___ d_____ E- w-l g-a-g i-t- d-i-k- ------------------------ Ek wil graag iets drink. 0
Ја желим нешто јести. Ek wil --a-g-ie---e-t. E_ w__ g____ i___ e___ E- w-l g-a-g i-t- e-t- ---------------------- Ek wil graag iets eet. 0
Ја се желим мало одморити. E- wi- graag --e-j-e on-s-an. E_ w__ g____ b______ o_______ E- w-l g-a-g b-e-j-e o-t-p-n- ----------------------------- Ek wil graag bietjie ontspan. 0
Ја Вас желим нешто питати. E- ----u-gr--g i-ts-vra. E_ w__ u g____ i___ v___ E- w-l u g-a-g i-t- v-a- ------------------------ Ek wil u graag iets vra. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Ek w-l---gr-ag -ir--et- v-a. E_ w__ u g____ v__ i___ v___ E- w-l u g-a-g v-r i-t- v-a- ---------------------------- Ek wil u graag vir iets vra. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. Ek-w-- u -r-a--na iets--it-o--. E_ w__ u g____ n_ i___ u_______ E- w-l u g-a-g n- i-t- u-t-o-i- ------------------------------- Ek wil u graag na iets uitnooi. 0
Шта желите, молим? Wat-w-l---hê? W__ w__ u h__ W-t w-l u h-? ------------- Wat wil u hê? 0
Желите ли кафу? Wil u kof----h-? W__ u k_____ h__ W-l u k-f-i- h-? ---------------- Wil u koffie hê? 0
Или радије желите чај? O---il u--i------ee h-? O_ w__ u l_____ t__ h__ O- w-l u l-e-e- t-e h-? ----------------------- Of wil u liewer tee hê? 0
Ми се желимо возити кући. O---wil----s -oe -y. O__ w__ h___ t__ r__ O-s w-l h-i- t-e r-. -------------------- Ons wil huis toe ry. 0
Желите ли ви такси? Soek-j---- ’n t---? S___ j____ ’_ t____ S-e- j-l-e ’- t-x-? ------------------- Soek julle ’n taxi? 0
Они желе телефонирати. Hull- --- graag-’-----oe--ma--. H____ w__ g____ ’_ o_____ m____ H-l-e w-l g-a-g ’- o-r-e- m-a-. ------------------------------- Hulle wil graag ’n oproep maak. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + африкански (1-100) МП3 африкански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.