Рјечник

sr нешто желети   »   sv vilja ha något

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sjuttio]

vilja ha något

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Желите ли пушити? Vi-l ----ö-a? Vill ni röka? V-l- n- r-k-? ------------- Vill ni röka? 0
Желите ли играти? V-ll -------a? Vill ni dansa? V-l- n- d-n-a- -------------- Vill ni dansa? 0
Желите ли шетати? Vill-ni g--u- -c--gå? Vill ni gå ut och gå? V-l- n- g- u- o-h g-? --------------------- Vill ni gå ut och gå? 0
Ја желим пушити. Jag s-ul-- -i--- ---a. Jag skulle vilja röka. J-g s-u-l- v-l-a r-k-. ---------------------- Jag skulle vilja röka. 0
Желиш ли цигарету? V-ll-du ----- --ga-ett? Vill du ha en cigarett? V-l- d- h- e- c-g-r-t-? ----------------------- Vill du ha en cigarett? 0
Он жели ватру. Han ---l -- eld. Han vill ha eld. H-n v-l- h- e-d- ---------------- Han vill ha eld. 0
Ја желим нешто пити. Ja---k--------j- ha ----t--tt-d--cka. Jag skulle vilja ha något att dricka. J-g s-u-l- v-l-a h- n-g-t a-t d-i-k-. ------------------------------------- Jag skulle vilja ha något att dricka. 0
Ја желим нешто јести. Ja-----l-e-v---a ät- något. Jag skulle vilja äta något. J-g s-u-l- v-l-a ä-a n-g-t- --------------------------- Jag skulle vilja äta något. 0
Ја се желим мало одморити. J-g--------v--ja -i---mi- ----. Jag skulle vilja vila mig lite. J-g s-u-l- v-l-a v-l- m-g l-t-. ------------------------------- Jag skulle vilja vila mig lite. 0
Ја Вас желим нешто питати. Jag s-ulle --l----r-ga--r---g--. Jag skulle vilja fråga er något. J-g s-u-l- v-l-a f-å-a e- n-g-t- -------------------------------- Jag skulle vilja fråga er något. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Jag--k-l-e -i-j--b- e- o----g--. Jag skulle vilja be er om något. J-g s-u-l- v-l-a b- e- o- n-g-t- -------------------------------- Jag skulle vilja be er om något. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. J-- sku-----ilja---u-a--n-er-p- nå-o-. Jag skulle vilja bjuda in er på något. J-g s-u-l- v-l-a b-u-a i- e- p- n-g-t- -------------------------------------- Jag skulle vilja bjuda in er på något. 0
Шта желите, молим? Va- v----n- --? Vad vill ni ha? V-d v-l- n- h-? --------------- Vad vill ni ha? 0
Желите ли кафу? V-ll-ni-h- e--kaffe? Vill ni ha en kaffe? V-l- n- h- e- k-f-e- -------------------- Vill ni ha en kaffe? 0
Или радије желите чај? Ell-r--k-ll- -- he-lr---i--- ha -n-t-? Eller skulle ni hellre vilja ha en te? E-l-r s-u-l- n- h-l-r- v-l-a h- e- t-? -------------------------------------- Eller skulle ni hellre vilja ha en te? 0
Ми се желимо возити кући. Vi sku--e vi-j- -ka-he-. Vi skulle vilja åka hem. V- s-u-l- v-l-a å-a h-m- ------------------------ Vi skulle vilja åka hem. 0
Желите ли ви такси? V-ll ni -- en tax-? Vill ni ha en taxi? V-l- n- h- e- t-x-? ------------------- Vill ni ha en taxi? 0
Они желе телефонирати. De vi---r-ng-. De vill ringa. D- v-l- r-n-a- -------------- De vill ringa. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.