Рјечник

sr нешто желети   »   sv vilja ha något

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sjuttio]

vilja ha något

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Желите ли пушити? Vi-l-ni -ö--? V___ n_ r____ V-l- n- r-k-? ------------- Vill ni röka? 0
Желите ли играти? Vill ni-da--a? V___ n_ d_____ V-l- n- d-n-a- -------------- Vill ni dansa? 0
Желите ли шетати? Vill--i-g---t o-- g-? V___ n_ g_ u_ o__ g__ V-l- n- g- u- o-h g-? --------------------- Vill ni gå ut och gå? 0
Ја желим пушити. J----k-l-- -i-j- -ö--. J__ s_____ v____ r____ J-g s-u-l- v-l-a r-k-. ---------------------- Jag skulle vilja röka. 0
Желиш ли цигарету? V--l--u ha-e--ci-aret-? V___ d_ h_ e_ c________ V-l- d- h- e- c-g-r-t-? ----------------------- Vill du ha en cigarett? 0
Он жели ватру. H-n vi-- ha --d. H__ v___ h_ e___ H-n v-l- h- e-d- ---------------- Han vill ha eld. 0
Ја желим нешто пити. J---s----e -il----a-något a-t ----ka. J__ s_____ v____ h_ n____ a__ d______ J-g s-u-l- v-l-a h- n-g-t a-t d-i-k-. ------------------------------------- Jag skulle vilja ha något att dricka. 0
Ја желим нешто јести. Ja- ---l-e -i--- -t----g-t. J__ s_____ v____ ä__ n_____ J-g s-u-l- v-l-a ä-a n-g-t- --------------------------- Jag skulle vilja äta något. 0
Ја се желим мало одморити. Jag -kulle-vi--a -ila---g -i--. J__ s_____ v____ v___ m__ l____ J-g s-u-l- v-l-a v-l- m-g l-t-. ------------------------------- Jag skulle vilja vila mig lite. 0
Ја Вас желим нешто питати. Ja-----ll- vilj----åg- e--n----. J__ s_____ v____ f____ e_ n_____ J-g s-u-l- v-l-a f-å-a e- n-g-t- -------------------------------- Jag skulle vilja fråga er något. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. J-g s-u------l---b- er--m-någo-. J__ s_____ v____ b_ e_ o_ n_____ J-g s-u-l- v-l-a b- e- o- n-g-t- -------------------------------- Jag skulle vilja be er om något. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. Jag --u-l-----ja bjuda-i- -- p- någ-t. J__ s_____ v____ b____ i_ e_ p_ n_____ J-g s-u-l- v-l-a b-u-a i- e- p- n-g-t- -------------------------------------- Jag skulle vilja bjuda in er på något. 0
Шта желите, молим? Va- --ll n--ha? V__ v___ n_ h__ V-d v-l- n- h-? --------------- Vad vill ni ha? 0
Желите ли кафу? Vi-l n- -a------f--? V___ n_ h_ e_ k_____ V-l- n- h- e- k-f-e- -------------------- Vill ni ha en kaffe? 0
Или радије желите чај? E--e- -k-l-- -i h-llre v---a -a -----? E____ s_____ n_ h_____ v____ h_ e_ t__ E-l-r s-u-l- n- h-l-r- v-l-a h- e- t-? -------------------------------------- Eller skulle ni hellre vilja ha en te? 0
Ми се желимо возити кући. Vi -k--le -i-j---k--he-. V_ s_____ v____ å__ h___ V- s-u-l- v-l-a å-a h-m- ------------------------ Vi skulle vilja åka hem. 0
Желите ли ви такси? V--l--i ha-en-tax-? V___ n_ h_ e_ t____ V-l- n- h- e- t-x-? ------------------- Vill ni ha en taxi? 0
Они желе телефонирати. D--vill--i-ga. D_ v___ r_____ D- v-l- r-n-a- -------------- De vill ringa. 0

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.